Odrasla sam u selu u istočnoj Srbiji, gde je baštovanstvo bilo deo svakodnevice. Još kao dete sam volela da sadim, kopam i gledam kako biljke rastu uz moju pomoć. Kasnije sam zbog fakulteta prešla da živim u stanu u gradu. Saksije na terasi su pomogle da ne zaboravim ono što sam godinama radila, ali nije bilo isto. Nedostajala mi je zemlja i osećaj kada bos/a radiš u bašti. Kada sam ugledala svoju sadašnju kuću na oglasu, znala sam – to je to – osnova za život bez otrova. Prostrani plac i lokacija me je osvojila. Danas imam svoju baštu u kojoj eksperimentišem i svaki dan učim nešto novo. Ako si ikada osetio/la sličnu čežnju, nastavi da čitaš – možda je baš ovo podstrek koji ti je falio da se i sam/a upustiš u baštovanstvo. 

Najuticajniji benefiti koje baštovanstvo donosi

Nakon pandemije koja nas je zadesila pre nekoliko godina, ljudi su počeli da se zanimaju stvarima koje su mogli da rade kod kuće. Neki su počeli da prave hleb od kiselog testa, drugi su pokazali interes za baštovanstvo, dok su pojedini, kao ja, hteli da počnu da eksperimentišu i sa jednim, i sa drugim. Kada ne mesim hleb, onda sam verovatno u bašti, ili bar razmisljam o njoj. Osećaj biti u bašti je neopisiv, i u početku, kada sam imala samo dve uzdignute gredice, i sada kada ih imam preko deset.  Svaki dan uživam u benefitima koje mi baštovanstvo pruža, a to su:

• Fizička aktivnost
• Smanjenje stresa i anksioznosti
• Povećan unos vitamina D
• Bolja ishrana i zdravlje
• Strpljenje i prisutnost u trenutku
• Nezavisnost i osećaj kontrole
• Učenje dece odgovornosti
• Veće poštovanje prema hrani

Fizička aktivnost bez teretane

Ako ti sama pomisao na traku za trčanje ili teretanu izaziva paniku – veruj mi, razumem te. Iako i sama znam benefite dizanja tegova i redovnog „mainstream“ vežbanja, fizički rad u bašti mi deluje prirodnije i dostupnije (živim u šumi). Pored dizanja i nošenja dece, baštovanstvo mi je vid treninga fleksibilnosti. Imam više od deset gredica koje uglavnom sama održavam. Sve biljke negujem od semena, sama presađujem i ručno zalivam kišnicom. Organsko đubrivo uzimamo od komšijskih ovaca, i ovo je jedina stvar koju nikad nisam radila sama. Džakove zemlje nekad moram da premestim sama, ali mi sa ovim težim poslovima uvek pomogne suprug. Svakog meseca takođe pravimo nove gredice, sve svojim rukama uz pomoć dasaka i eksera. Plevim ih ručno, svakog dana pomalo. I sve to radim napolju, bez uštogljenih pokreta i zagušljivih teretana.

Baštovanstvo zahteva čučnjeve, saginjanja, dizanja, nošenje – ali nikada ne deluje kao „trening“. Aktiviram gotovo sve mišiće bez da to svesno radim, jer stvarno osećam da trenutno nemam vremena za „svesno“ treniranje. The National Gardening Association tvrdi da 45 minuta rada u bašti sagori isti broj kalorija kao i 30 minuta aerobika – ali za razliku od bilo kojeg tipa vežbanja, iza mene ostaje nešto stvarno, nešto što raste i daje plod.

Smanjenje stresa i anksioznosti

Jedna od prvih stvari koje sam primetila kada sam počela da se bavim baštovanstvom jeste koliko brzo umiri misli. Kao mama dvoje male dece, dani su mi glasni, haotični i bez pauze. Stalno balansiram između užine, plača, posla – i svojih uvek nerealnih očekivanja. Perfekcionista u meni želi da završi sve što sam planirala za taj dan, ali sa dvoje dece i poslom to jednostavno nije izvodljivo. I onda dođe anksioznost, pritisak, nervoza.

Ali čim izađem napolje i vidim svoje biljčice, sve stane. Bukvalno usporim, a samnom i misli. Često sam bosa dok zalivam biljke, i ta jednostavna rutina mi uspori tempo. Više ne mislim na sudove u sudoperi, veš koji čeka i šta ću deci za večeru. Sve ove obaveze će i sutra biti tu. 

Povećan unos vitamina D

Dugo sam se plašila sunca. Godinama sam verovala da je opasno, da uzrokuje rak kože i da se mora izbegavati u svakom trenutku bez slojeva kreme sa zaštitnim faktorom. Ali onda sam počela da preispitujem zašto svi to rade i koji je motiv iza svega toga. Danas provodim vreme na suncu svakodnevno, bez straha. Bez kreme. Bosa u bašti.

Sunce nije neprijatelj. Naprotiv, ono je jedan od najprirodnijih i najefikasnijih načina da telo dobije vitamin D, koji je ključan za funkciju imunog sistema, čvrste kosti, hormonalnu ravnotežu, čak i za mentalno zdravlje. Umereno izlaganje suncu ne izaziva rak kože – to potvrđuju brojna istraživanja, nalik onom objavljenom na The American Journal of Clinical Nutrition-u, koja pokazuju da manjak vitamina D ima mnogo ozbiljnije posledice nego samo privremeno crvenilo. Prekomerno sunčanje koje dovodi do opekotina jeste štetno, ali kratki periodi bez zaštite, 15 do 30 minuta dnevno, zapravo podržavaju zdravlje.

I još nešto: radim to bosa. Ne iz hira, već zbog groundinga – jednostavne, ali neverovatno moćne prakse uzemljenja. Kao što možete videti na Cleveland Clinic Health Essentials strani, direktan kontakt stopala sa zemljom može smanjiti upalu, stabilizovati ritam hormona i poboljšati san. Zemlja ima svoj električni napon, a naše telo funkcioniše kao provodnik – kada hodamo bosi, razmenjujemo tu energiju.

Bolja ishrana i zdravlje

Kada sam postala mama, nešto u meni se prelomilo. Počela sam da gledam sistem i sve što nam on nudi drugim očima. Želela sam da moja deca imaju zdravo detinjstvo, a sve što sam videla oko sebe bilo je industrijski uzgojena hrana, prskana pesticidima, gajena na iscrpljenoj zemlji bez ikakvih hranljivih vrednosti. A kad samo pomislim da mi je u jednom trenutku jedini cilj bio da izbacim rafinisana ulja iz ishrane! Iako danas gledam na mnogo više od toga, bio je dobar prvi korak ka zdravijem životu. 

Tu sam odlučila da krenem da učim. Polako sam ulazila u svet organske proizvodnje, permakulture, prirodnih metoda. I počela sam da sadim. Danas u svojoj bašti koristim isključivo organsko đubrivo i ne prskam apsolutno ništa pesticidima. Svaki paradajz, svaka šargarepa i list divlje rukole raste iz zemlje koju sam sama negovala na prirodan način.

Ubrzo sam primetila razliku – u ukusu, mirisu, ali i u tome kako se osećamo. Povrće iz moje bašte ima mnogo više ukusa nego ono koje stoji danima na policama marketa. I ono najvažnije – znam šta jedem i šta dajem deci. Čim sam jednom videla koliko je ishrana povezana sa zdravljem, krenulo je – jedno pitanje vodilo je drugo, i zato je i nastao ovaj blog! 

Baštovanstvo mi je promenilo život. Više cenim svaki obrok, više pazim šta jedem. U ishranu sam unela sveže, sezonske namirnice, ali i bilje koje ranije nikad ne bih ni pomirisala, a kamoli probala – poput korijandera, ljubičastog bosiljka, pa čak i jestivog cveća. A kada imaš svoj ručak koji si sama uzgojila, a privatni kuvar (sugrug) spremio – brza hrana ti više i ne pada na pamet.

Strpljenje i prisutnost u trenutku

U vremenu kada se sve dešava odmah – poruke, mejlovi, rokovi, notifikacije – često zaboravim da budem tu u trenutku. Um mi stalno „trči pred rudu“: kad treba da okupam decu, šta da im spremim za večeru, da li ću uspeti da završim posao večeras, šta me sutra sve čeka. I onda me iznenadi taj trenutak kad ih pogledam – kako su već porasle, jedna ima skoro pet a druga tri godina, kako vreme prolazi, a ja jurim kroz dane kao da mi neko broji korake.

Baštovanstvo me, neočekivano, naučilo strpljenju. Vratilo me ritmu koji sam zaboravila iz detinjstva. Setim se špargle koju sam posejala ovog proleća. Seme tako sitno i neupadljivo, a znam da ću morati da čekam najmanje tri godine pre nego što je prvi put uberem. I ništa tu ne mogu da ubrzam. Moram samo da zalivam, da plevim, da budem tu.

Sad češće primećujem male promene: novi zaperak na paradajzu, prvi cvet na tikvici, tek isklijalu boraniju. A kroz sve to – primećujem i sebe. Da sam umorna i željna bar desetominutne pauze bez osećaja griže savesti. Dođe mi tako želja da usporim dok sam bosa, zalivam biljke i po prvi put tog dana – ne razmišljam šta je sledeće.

Nezavisnost i osećaj kontrole

Danas se mnogo toga čini nepredvidivo, od cena hrane do globalnih kriza. Osećaj kontrole nad sopstvenim životom postaje zlata vredan. Baštovanstvo ti daje upravo to: osećaj da si samostalan/na, da možeš da proizvedeš makar deo onoga što tvojoj porodici treba.

Ne moraš imati hektare zemlje da bi se oprobao u baštovanstvu. Dovoljna su dva korita na terasi, par saksija na prozoru ili mali komad dvorišta. Čak i tada, uzgajanje sopstvene hrane te uči kako da brineš o sebi i drugima na najosnovnijem nivou.

Takođe, baštovanstvo podstiče razmišljanje unapred, planiranje i donošenje odluka: kada sejati, šta kombinovati, kako očuvati plodove. Sve su to veštine koje se prenose i na druge sfere života. A u trenutku kada je godišnja stopa inflacije u Srbiji 4,0% (merenja iz aprila 2025. u odnosu na april 2024) prema podacima sa Cekos In-a, znanje da nisi u potpunosti zavisna od supermarketa donosi osećaj sigurnosti i mira – što je u ovim vremenima ogroman benefit.

Učenje dece odgovornosti

Jedna od najlepših stvari kod baštovanstva je što može biti porodična aktivnost. Deca su prirodno radoznala i vole da istražuju. Bašta im pruža savršen prostor da uče kroz igru – da se isprljaju, da slome nešto ili da uberu prvu zrelu jagodu. 

Zajednički rad u bašti podučava ih strpljenju, posvećenosti i odgovornosti. Kada jedno seme kadifice koje su same posejale nikne, kada zalivaju svaki dan i vide kako biljka raste i cveta, to je lekcija koja se pamti mnogo bolje nego bilo koja priča iz slikovnice.

Takođe, deca koja učestvuju u gajenju povrća i voća često su spremnija da probaju nove ukuse, pa baštovanstvo indirektno može doprineti i zdravijoj ishrani mališana. A možda najvažnije je to da vreme provedeno zajedno napolju, bez ekrana i žurbe, stvara uspomene koje će pamtiti zauvek.

Veće poštovanje prema hrani

Još jedna velika prednost baštovanstva je to što nas uči da cenimo hranu – i da je ne bacamo. Mi kao porodica svakog dana kuvamo tačno koliko nam je potrebno, pa gotovo da nemamo ostatke. Ali otkad gajimo svoju hranu, bacanje je svedeno na minimum. Kada čekaš paradajz četiri ili pet meseci da sazri, nema šanse da ga pustiš da propadne! Jednostavno ga poštuješ više. Prema podacima sa UN World Food Programme‘-a, globalno se baci ili izgubi petina hrane namenjene ljudskoj ishrani – to je čak milijardu obroka dnevno! Ta statistika me rastužuje i ljuti, pogotovo kad znam da negde deca gladuju. Ne mogu da promenim svet, ali mogu da dam svoj doprinos – i da svoju decu naučim isto.

Baštovanstvo je mnogo više od hobija

Baštovanstvo mi nikada nije bilo strano. Odrasla sam uz njega, prvo iz obaveze, a kasnije, tokom života u stanu, shvatila sam koliko mi zapravo znači. Danas znam da nije samo hobi. To je moj izvor balansa, slobode i smisla. Vraćanje prirodi promenilo mi je život. I ti možeš da kreneš tim putem, bez obzira na to gde se sada nalaziš. Ne treba ti mnogo – samo jedna saksija, jedno seme, i iskrena želja. Zato, ako osećaš da ti fali mir, smisao ili kontakt sa sobom – dozvoli prirodi da ti pomogne. Prati moj blog, uključi se u priču i javi mi kako napreduješ!

Izvori slika:

https://www.pexels.com/photo/plants-macro-growth-soil-113335/

https://www.pexels.com/photo/woman-holding-brown-basket-with-yellow-flowers-413707/

https://www.pexels.com/photo/fresh-red-tomatoes-in-wooden-bowl-by-the-window-32252017/

https://www.pexels.com/photo/50-euro-banknote-beside-black-calculator-221174/

https://www.pexels.com/photo/fresh-vegetables-on-a-rustic-outdoor-table-32254872/

https://www.pexels.com/photo/close-up-of-unripe-strawberries-in-a-wooden-pot-9890700/