Da li ste se ikada zapitali šta zapravo dodiruje vašu kožu svakog dana? Odeća nije samo stvar stila, ona utiče na zdravlje, i mora biti nešto na šta ćete obratiti pažnju kad počnete da živite život bez otrova. U vreme sintetičkih vlakana, prirodni materijali poput pamuka, lana i vune postaju sve važniji. Zašto? Zato što dišu, traju duže i ne zagađuju planetu i Vaš organizam kao poliester, najlon i drugi sintetički materijali. U ovom tekstu želim da podelim sa Vama ono što sam naučila i sama osetila u vezi sa prirodnim materijalima – koje su prednosti i mane, kako se proizvode, i zašto je važno znati šta Vi i Vaša porodica stavlja na svoj najveći organ svakoga dana.

Šta su prirodni materijali i kako se oni razlikuju od sintetičkih?

Prirodni materijali su tekstilna vlakna dobijena iz biljaka (kao što su pamuk, lan i konoplja)ili od životinja (vuna, svila). Njihove osnove su celuloza (biljno poreklo) ili proteini (životinjsko poreklo). Ključna razlika u odnosu na sintetičke materijale je poreklo i način proizvodnje. Prirodni materijali,očigledno, rastu u prirodi, dok se sintetička vlakna dobijaju hemijskim putem iz nafte i prirodnog gasa.

Prema podacima sa Textile Exchange-a, sintetička vlakna čine oko 64% globalne tekstilne proizvodnje. Iako su izdržljiva i jeftina za proizvodnju, često izazivaju iritacije kože, zadržavaju vlagu i emituju mikroplastiku pri nošenju i pranju, što doprinosi zagađenju okeana.

Nasuprot tome, prirodni materijali su biorazgradivi, prozračni, i manje agresivni za kožu. Mnogi od njih sadrže prirodna antibakterijska svojstva i ne izazivaju alergijske reakcije. Ovi faktori ih čine privlačnim za ljude koji tragaju za zdravijim i ekološki prihvatljivijim izborima u svakodnevnom životu.

Koliko su zastupljeni prirodni materijali danas?

Prema izveštaju sa ResearchGate-a, pamuk je i dalje najzastupljenije prirodno vlakno u svetu, čineći oko 27% ukupne globalne proizvodnje vlakana. Organski pamuk, iako još uvek manjinski, beleži rast svake godine. Vuna i lan čine znatno manji procenat, ali su popularni u određenim nišama, posebno u luksuznoj i održivoj modi.

Svila i konoplja su znatno manje zastupljene, ali doživljavaju povratak zahvaljujući interesovanju za alternativne i regenerativne izvore materijala. Na primer, prema podacima sa Europa.eu, proizvodnja tekstila od konoplje poraslo je za više od 84.3% u Evropi između 2015. i 2023. godine, što pokazuje jasan trend ka održivijim tkaninama.

Zemlje poput Nemačke, Švedske i Japana prednjače u korišćenju prirodnih materijala u svakodnevnoj garderobi, dok se u zemljama u razvoju i dalje dominantno koriste sintetički materijali zbog niže cene. Međutim, globalna svest o štetnosti mikroplastike i prednosti održivih materijala dovodi do promene trendova i u tim regijama.

Pamuk

Kao što sam već pomenula, pamuk je jedan od najpoznatijih i najkorišćenijih prirodnih materijala u svetu. Njegova upotreba datira još iz perioda od pre više od 7000 godina, sa arheološkim dokazima u dolini Inda i drevnom Egiptu. Danas, pamuk čini skoro četvrtinu svetske proizvodnje tekstilnih vlakana, a koristi se u svemu, od posteljine do donjeg veša i majica.

Pamuk se dobija iz vlakana koje okružuju seme biljke Gossypium. Proces uključuje berbu, čišćenje od semena, češljanje i predenje vlakana u konac. Pamuk se zatim obrađuje u različite gustine i teksture, u zavisnosti od njegove namene.

Karakteristike pamuka uključuju mekoću, visoku prozračnost, upijanje vlage i hipoalergenost. Pogodan je za sve tipove kože, posebno za osobe sklone iritacijama. Takođe, lako se pere i održava, što ga čini praktičnim za svakodnevnu upotrebu.

Pamuk mi je omiljeni izbor za kućnu garderobu jer se lako pere na 60 stepeni, a pritom mi u njemu nikad nije vruće — čak ni dok pečem hleb od kiselog testa. Odlično funkcioniše i kao materijal za krpe koje koristim da sačuvam svežinu ovog hleba!

Međutim, konvencionalna proizvodnja pamuka može biti problematična sa aspekta održivosti. Uzgajanje zahteva velike količine vode i često uključuje intenzivnu upotrebu hemikalija koje mogu zagađivati zemljište i vodotokove. Organski pamuk nudi bolju alternativu, ali je još uvek skuplji i manje dostupan na tržištu.

Lan

Lan je jedan od najstarijih tekstilnih materijala, sa istorijom koja počinje u starom Egiptu, gde se koristio za odeću, ali i za oblaganje mumija. Dobija se iz stabljike biljke lana (Linum usitatissimum), a ceo proces proizvodnje zahteva više fizičkog rada i veština nego kod pamuka.

Proces uključuje čupanje biljke (ne sečenje), natapanje u vodi da bi se vlakna odvojila, sušenje, predenje i tkanje. Lanena vlakna su dugačka, glatka i jaka, što ih čini izuzetno izdržljivim. Odeća od lana može trajati godinama bez ikakvog gubitka kvaliteta.

Lan ima odlične karakteristike: lagan je, brzo se suši, prirodno je antibakterijski i ne zadržava mirise. Idealan je za tople klimatske uslove jer omogućava dobru ventilaciju i hladi telo. Takođe, ne izaziva alergijske reakcije i pogodan je za osetljivu kožu.

Među njegovim manama najčešće se navodi sklonost gužvanju. Lan se lako nabora, što može zahtevati često peglanje, što niko ne voli! Takođe, proizvodnja lana je skuplja i tehnički zahtevnija, pa je lanena odeća često skuplja u odnosu na pamučnu.

Vuna

Vuna se koristi više od 10.000 godina, a potiče prvenstveno od ovaca, iako se danas koristi i vuna od alpaka, koza (kašmir, moher) i kamila. U prošlosti je bila ključna za preživljavanje u hladnim predelima, a danas je cenjena zbog svojih jedinstvenih termoizolacionih svojstava.

Dobijanje vune počinje šišanjem životinja, zatim sledi pranje da bi se uklonila prirodna mast (lanolin) i nečistoće, češljanje, predenje i tkanje. Postoje različiti kvaliteti vune, u zavisnosti od rase životinje, dužine i debljine vlakna.

Vuna ima izuzetne karakteristike: zadržava toplotu čak i kada je vlažna, elastična je, otporna na gužvanje i prljavštinu, i prirodno odbija vodu. Takođe, ima sposobnost da reguliše temperaturu tela, pa se koristi i zimi i leti u zavisnosti od vrste vune i debljine tkanja.

Jedna od čestih zamerki je osećaj „grebanja“ koji neka vuna može izazvati, posebno kod osoba sa osetljivom kožom. Takođe, vuna zahteva pažljivije održavanje—ručno pranje ili suvo čišćenje, kao i pažljivo sušenje kako se ne bi skupila. Ipak, uz pravilnu negu, vuna može trajati decenijama.

Svila

Svila je vekovima simbol luksuza i elegancije, a njena upotreba potiče iz drevne Kine, gde je otkrivena pre više od 5000 godina. Prema legendi, svilene niti je prvi put otkrila kineska carica Leizu kada joj je čaura dudovog svilca pala u čaj i počela da se odmotava. Dugo je bila strogo čuvana tajna u Kini, a zatim se, kroz trgovinske puteve poput Puta svile, proširila na ostatak sveta.

Svila se dobija iz čaura larvi dudovog svilca (Bombyx mori). Proces uključuje uzgoj dudovih stabala, hranjenje svilaca listovima, sakupljanje čaura, njihovo kuvanje u vodi kako bi se vlakna omekšala i zatim ručno ili mašinski odmotavanje vlakana. Da bi se proizvela 1 kilogram svile, potrebno je oko 3000 čaura.

Karakteristike svile uključuju visok sjaj, glatkoću, laganu strukturu i neverovatnu otpornost s obzirom na njenu nežnost. Svila je prirodno hipoalergena, reguliše temperaturu tela i prijatna je čak i za najosetljiviju kožu.

S druge strane, postoji etička dilema jer se larve ubijaju tokom procesa dobijanja neprekinutog vlakna. Postoje alternativne metode poput Ahimsa silk-a, koje ne uključuju ubijanje larvi, ali su skuplje i ređe. Svila takođe zahteva pažljivo pranje i skladištenje jer je osetljiva na vlagu, sunčevu svetlost i mehanička oštećenja.

Konoplja

Konoplja je jedan od najotpornijih i najodrživijih prirodnih materijala, a koristi se u tekstilnoj industriji više od 8000 godina. Njena vlakna se dobijaju iz stabljike biljke Cannabis sativa, i iako je u srodstvu sa industrijskom marihuanom, konoplja koja se koristi za tkanine nema psihoaktivna svojstva.

Proces obrade uključuje sečenje stabljika, natapanje da bi se vlakna odvojila od drvnatog jezgra, sušenje, zatim mehaničko razdvajanje i predenje. Vlakna konoplje su duga, čvrsta i otporna, a odeća od konoplje može trajati decenijama.

Konoplja ima brojne prednosti: izuzetno je izdržljiva, prirodno antibakterijska, otporna na UV zračenje i brzo se suši. Ne zahteva pesticide ni veliku količinu vode, što je čini jednom od najodrživijih biljnih vlakana. Takođe ima prirodnu sposobnost da „diše“, pa je pogodna za toplije vreme.

Nedostaci uključuju grublji osećaj u poređenju sa pamukom ili svilom, što se može ublažiti dodatnom obradom ili mešanjem sa drugim materijalima. Još uvek je slabo dostupna i skuplja zbog manjih količina u komercijalnoj proizvodnji.

Prirodni ili sintetički materijali: Koji su benefiti za telo i kožu?

Kako mnogi tvrde, uključujući Frontiers.org, nošenje prirodnih materijala ima brojne dokazane prednosti po zdravlje kože i opšte telesno blagostanje. Neke od njih su:

• Pre svega to da su prirodna vlakna prozračna i omogućavaju koži da diše. To pomaže u regulaciji telesne temperature, smanjenju znojenja i smanjuje rizik od iritacija i osipa, što je posebno važno za osobe sa osetljivom kožom ili kožnim oboljenjima poput dermatitisa i ekcema.
• Bolje upijanje vlage i njeno brže oslobađanje. Ovo sprečava nastanak neprijatnih mirisa i stvaranje bakterijskog okruženja. Na primer, lan, vuna i konoplja imaju prirodna antibakterijska svojstva koja dodatno štite kožu. U poređenju s tim, sintetički materijali poput poliestera često zadržavaju vlagu, stvaraju osećaj “lepljenja” za kožu i doprinose stvaranju gljivica i bakterija.
• Psihološki efekat prirodnih materijala. Ljudi se osećaju prijatnije i smirenije kada nose odeću koja ne izaziva nelagodnost i ne ograničava telo. Sintetika, iako izdržljivija i jeftinija, često dovodi do pregrevanja tela i većeg stresa tokom toplih dana.
• Manji rizik od alergijskih reakcija. Prirodna vlakna obično ne sadrže agresivne hemikalije koje se nalaze u sintetičkim materijalima, posebno ako su proizvedena na organski način i bez dodatnih tretmana.

Zašto su sintetički materijali štetni za ljudski organizam?

Jedan od najvećih problema kod sintetičkih materijala jeste oslobađanje mikroplastike prilikom svakog nošenja i pranja odeće. Međutim, ono što se ređe pominje jeste činjenica da se deo tih mikrovlakna zadržava i na koži, ulazi u disajne puteve ili čak prodire kroz sitne pore, posebno kod znojne ili oštećene kože. Što je najgore, ova mikroplastika se zadržava i u vazduhu, i prema podacima sa Plastic Soup Foundation-a, 33% prašine u domovima jesu ustvari mikrovlakna sa odeće od sintetičkih materijala! 

Kumulativni efekat nije zanemarljiv—mikroplastika je pronađena u ljudskoj krvi, plućima, pa čak i u placenti novorođenčadi, kako navodi NIH, između ostalih. Hronično izlaganje ovim česticama može izazvati oksidativni stres, zapaljenja i poremećaj endokrinog sistema, jer plastika često sadrži aditive poput ftalata i BPA. Pored toga, sintetičke tkanine zadržavaju vlagu, što stvara idealno okruženje za razvoj bakterija i gljivica na koži. Sve to čini sintetičke materijale posebno problematičnim za ljude sa osetljivom kožom, kožnim oboljenjima ili alergijama.

Različiti materijali imaju različite frekvencije, i to utiče na ljudski organizam

Prema podacima sa Sound Healing Research Foundation-a, godine 2003. jevrejska doktorka Hajdi Jelen sprovela je studiju o frekvencijama različitih tkanina. Prema toj studiji, ljudsko telo ima frekvenciju od 100, a organski pamuk deli tu istu vrednost – 100. Kada materijal ima frekvenciju nižu od 100, to može opteretiti organizam. Na primer, osoba u lošem zdravstvenom stanju ima frekvenciju oko 15 – što je isti opseg u kom se nalaze poliester, rajon i drugi sintetički materijali. Neorganski pamuk ima frekvenciju od oko 70.

S druge strane, materijali sa višom frekvencijom daju energiju telu – lan ima izuzetno visoku frekvenciju od čak 5.000, koliko ima i vuna. Međutim, kada se vuna i lan kombinuju, njihova frekvencijska polja se poništavaju i opadaju na nulu. Čak i kada se vuna nosi preko lanene odeće, električno polje tela može da kolabira. Veruje se da je to posledica suprotnih pravaca energetskih tokova – vuna emituje energiju s leva na desno, dok lan emituje s desna na levo.

Zbog visoke vibracije, lan je vekovima korišćen u bolnicama – posteljine su se pravile od lana kako bi se ubrzao oporavak pacijenata. Ovi podaci su ključni za razumevanje frekvencijskog podudaranja između odeće i ljudskog tela. Nošenje materijala niske frekvencije može izazvati umor, stres i energetsku blokadu, dok visoko-vibracioni materijali poput lana ili vune mogu doprineti boljem raspoloženju i bržoj regeneraciji. Iako ovo možda deluje „mistično“ i kao da nema naučnu osnovu, uvek ćete se udobnije i bolje osećati u prirodnim materijalima, verovali u ovo ili ne!

Uticaj na životnu sredinu i održivost

Prirodni materijali ne samo da pružaju udobnost i zdravlje korisniku, već igraju i ključnu ulogu u očuvanju životne sredine. Za razliku od sintetičkih vlakana koja se proizvode iz nafte i zahtevaju velike količine energije, prirodni materijali su obnovljivi, biorazgradivi i često imaju niži karbonski otisak.

Na primer, sudeći po podacima sa The Organic Center-a, organski pamuk koristi do 91% manje vode u odnosu na konvencionalni pamuk, dok konoplja može da raste bez hemikalija, koristi vrlo malo vode i obogaćuje zemljište. Lan takođe ima nisku potrebu za pesticidima i prirodno se uzgaja u različitim klimatskim uslovima, čineći ga jednim od najmanje štetnih materijala za okolinu.

Kako sam već navela, jedan od najvećih problema kod sintetičkih tkanina jeste ispuštanje mikroplastike tokom pranja i nošenja. Svako pranje odeće napravljene od poliestera, najlona ili akrila oslobađa sitne plastične čestice koje završavaju u rekama i okeanima, gde ih konzumiraju morski organizmi. Nasuprot tome, prirodna vlakna se raspadaju u zemlji i vodi bez ostavljanja toksičnih tragova.

Pored toga, odeća od prirodnih materijala se često može reciklirati ili čak kompostirati, dok se sintetička garderoba najčešće završava na deponijama gde se razgrađuje stotinama godina. Jedan ovakav primer je pustinja Atakama u Čileu, gde se nalazi više od 66,000 tona bačene odeće!

Kako prepoznati kvalitetan prirodni materijal pri kupovini?

Kada kupujete odeću i želite da se uverite da je zaista napravljena od prirodnih materijala, važno je obratiti pažnju na nekoliko faktora:

• Prvo, pročitajte etiketu. Izrazi poput „100% pamuk“, „100% vuna“ ili „organski lan“ su dobar pokazatelj, ali obavezno proverite i poreklo sirovina.
• Drugo, postoje međunarodni sertifikati koji garantuju kvalitet i ekološku prihvatljivost, poput GOTS (Global Organic Textile Standard), OEKO-TEX Standard 100 (garantuje odsustvo štetnih hemikalija) i Fair Trade (osigurava etičke uslove rada i trgovine). Prisustvo ovih oznaka na odeći je pouzdan pokazatelj da kupujete odgovorno.
• Na dodir, prirodni materijali često deluju prijatnije i „živo“. Pamuk je mekan i ujednačen, lan je hrapaviji i prozračan, svila glatka i hladna, a vuna elastična i topla. Takođe, prirodni materijali imaju specifičan miris kada su vlažni, za razliku od plastike prisutne u sintetici.

Još jedan savet: izbegavajte tkanine koje se previše sjaje, jer je to često znak prisustva sintetičkih vlakana. Kvalitetan prirodni materijal izgleda manje „flashy“, bez preteranog reflektovanja svetla.

Prirodni materijali i njihova dostupnost u Srbiji

Iz mog ličnog iskustva, odeća od prirodnih materijala u Srbiji je i dalje veoma slabo dostupna. Teško je pronaći, na primer, kvalitetne lanene pantalone u kojima se mogu osećati prijatno dok uživam u pregrštu benefita koje baštovanstvo donosi. Često etikete nisu dovoljno informativne, a čak ni viša cena nije garancija kvaliteta ili održive proizvodnje.

Ipak, poslednjih godina primećujem blagi porast u broju domaćih i stranih brendova koji nude kućni tekstil poput posteljine, prekrivača i jorgana od pamuka, lana i vune. To uliva nadu da će se ponuda proširiti i na garderobu, jer interesovanje potrošača za zdravije i ekološki prihvatljivije izbore svakako raste.

Trebate znati šta dodiruje Vašu kožu!

Prirodni materijali za odeću nisu samo stvar stila ili trenda, oni su važan izbor za tvoje zdravlje, dobrobit i planetu. Oni dišu zajedno sa tvojim telom, manje iritiraju kožu, duže traju i mnogo su manje štetni za životnu sredinu u poređenju sa sintetičkim tkaninama. Kroz vekove su ljudi koristili pamuk, lan, vunu, svilu i konoplju jer su dokazano funkcionalni i pouzdani. Danas, u eri masovne proizvodnje i zagađenja, povratak tim materijalima može biti baš ono što nam fali, priroda koja nas dodiruje i kada nismo napolju! 

Izvori slika:

https://unsplash.com/photos/a-spool-of-twine-of-twine-on-a-white-surface-42IkqDB7RVE

https://unsplash.com/photos/field-of-cotton-trees-pyud8ZaVq4I

https://unsplash.com/photos/gray-textile-Ga2AJxjDr9o

https://unsplash.com/photos/person-holding-white-flower-during-sunset-KdC5agsz6ik

https://unsplash.com/photos/blue-textile-in-close-up-photography-Q-J6qw2Zm6U

https://www.pexels.com/photo/drone-shot-of-landfill-3186574/

https://www.pexels.com/photo/close-up-photo-of-knitted-sweater-3262937/

https://unsplash.com/photos/a-pile-of-sweaters-sitting-next-to-each-other-NPPlYOnhBuQ