Plastične posude, flaše i daske za sečenje svakodnevno se koriste bez mnogo razmišljanja. Ipak, plastika u kuhinji nije samo praktična – već potencijalna zdravstvena pretnja za one koji žele da žive život bez otrova. U 2025. godini, sve je više dokaza da hemikalije iz plastike mogu izazvati hormonske poremećaje, sterilitet, razvojne smetnje i hronične bolesti. A svi je svaki dan nesvesno unosimo! Veliki deo dolazi upravo iz kuhinje: iz flaširane vode, plastičnih posuda, pakovanja hrane i pribora. U Srbiji plastika i dalje preovlađuje jer je jeftina i dostupna – ali da li znate šta zaista unosite kad sipate toplu supu u plastičnu činiju?

Istorija plastike u domaćinstvu

Da bismo razumeli problem koji plastika u kuhinji danas predstavlja, važno je osvrnuti se na njeno poreklo i put do svakodnevne upotrebe. Prema podacima sa Science History Institute-a, prva potpuno sintetička plastika, Bakelit, proizvedena je još 1907. godine. Od tada, plastika je brzo osvojila svet – prvo kao industrijsko rešenje, a potom i kao simbol moderne kuće sredinom 20. veka.

Nakon Drugog svetskog rata, plastika je postala sinonim za napredak i čistoću. Proizvodila se masovno i ulazila u svaki dom: u obliku posuđa, pribora, ambalaže, pa čak i igračaka. U bivšoj Jugoslaviji, tokom 70-ih i 80-ih godina, plastika je zamenila staklo i keramiku u mnogim kuhinjama.

Danas, u 2025. godini, svet proizvodi više od 400 miliona tona plastike godišnje (sudeći po podacima sa Surfers Against Sewage), a ogroman deo toga završava upravo u domaćinstvima. Ipak, retko ko razmišlja o tome da kuhinjska plastika ima ograničen vek trajanja i da tokom vremena počinje da otpušta hemikalije u hranu.

Kako se pravi kuhinjska plastika?

Većina plastike koja se koristi u kuhinji nastaje preradom nafte i prirodnog gasa. U tom procesu dodaju se brojni aditivi, uključujući ftalate, bisfenol A (BPA), melamin i druge hemikalije koje plastici daju čvrstinu, elastičnost ili prozirnost. Iako zvuči tehnički, posledice su vrlo konkretne: mnoge od tih supstanci ometaju endokrini sistem kod ljudi, imitirajući hormone poput estrogena, sudeći po podacima sa Endocrine Society-a. 

Kod izloženosti toploti – bilo da je u pitanju topla supa, mikrotalasna ili čak mašina za sudove – plastika počinje da otpušta te hemikalije u hranu. Najopasniji su predmeti koji nisu namenjeni za grejanje, ali se ipak koriste na taj način, često zbog neinformisanosti.

Neke plastike su stabilnije, ali nijedna nije potpuno inertna. I najmanje čestice plastike, koje ne možemo videti golim okom, mogu dospeti u naš organizam, gde ostaju mesecima. Ovo nije više pitanje ekološke svesti – već pitanje zdravlja vašeg deteta, vašeg partnera i vas samih.

Tipovi plastike

Ako obratite pažnju na donju stranu plastičnih flaša, činija ili kutija, primetićete trougao sa brojem u sredini. To nisu ukrasi, već oznake koje govore od kakve je plastike predmet napravljen. Prepoznavanje ovih kodova može pomoći da izbegnete najopasnije varijante koje se često nalaze upravo tamo gde je plastika u kuhinji najprisutnija.

Evo šta znače ti brojevi:

• #1 – PET (polietilen tereftalat): najčešće korišćen za flaše i ambalažu. Predviđen je za jednokratnu upotrebu. Može ispuštati antimon i druge teške metale, naročito kada je izložen toploti.
• #2 – HDPE (visokogustinski polietilen): koristi se za posude za mleko, sokove i neke kante. Stabilniji je i manje porozan, ali se ne preporučuje za izlaganje visokim temperaturama.
• #3 – PVC (polivinil hlorid): često se koristi za folije i ambalažu za meso. Sadrži ftalate i druge dodatke koji mogu negativno uticati na hormone i plodnost.
• #4 – LDPE (niskogustinski polietilen): koristi se za kese i folije. Iako manje toksičan, lako se oštećuje i teško reciklira.
• #5 – PP (polipropilen): relativno stabilan i često korišćen za posude za hranu i čaše za jogurt. Bolji izbor ako već morate da koristite plastiku.
• #6 – PS (polistiren): koristi se za plastične čaše i posude za jednokratnu upotrebu. Može ispuštati stiren, potencijalno kancerogenu supstancu.
• #7 – OSTALO: mešavina različitih plastika, često uključujući BPA. Ako nema dodatne oznake „BPA-free“, izbegavajte.

Nažalost, većina ljudi u Srbiji nije upoznata s ovim oznakama. Još gora je činjenica da se mnoge posude za hranu prodaju bez jasnog obeležja, što ostavlja potrošače bez prave informacije. Primera radi, prema World Economic Forum-u, jedno istraživanje iz Oregona je pronašlo mikroplastiku u čak 98.8% uzoraka morskih plodova! 

Koji tip plastike u kuhinji bih Vam preporučila da izbacite odmah?

Neke vrste plastike u kuhinji nikada ne bi smele doći u kontakt s toplim ili masnim namirnicama, kao što je vruće rafinisano ulje sa pomfrita, npr. Tu spadaju:

• Stare plastične flaše koje menjaju boju ili miris.
• Posude bez oznake ili sa izgrebanom površinom.
• Daske za sečenje od meke plastike. Lako ih oštećuju noževi i tako oštećene oslobađaju čestice.
• Pribor za kuvanje od PVC plastike koji se koristi na visokim temperaturama.

Koliko plastike unosimo u organizam i koje su posledice po zdravlje?

Po definiciji sa Mikroplastik.org, mikroplastika su sitne čestice plastike koje su nastale kao rezultat oštećenja plastičnih predmeta. Vremenom, usled grejanja, pranja i habanja, plastika u kuhinji oslobađa ove čestice u hranu i piće, bez obzira da li ih vidimo ili ne.

Prema podacima sajta 360info.org, ljudi širom sveta potencijalno unesu između 11.845 i 193.200 čestica mikroplastike po osobi godišnje, što iznosi između 7,7 g i 287 g po osobi na godišnjem nivou! Najveći izvori su flaširana voda, morski plodovi, so, ali i namirnice čuvane u plastici. Čak je i voće isprano u vodi iz plastičnih cevi kontaminirano tragovima mikroplastike.

Najveća opasnost leži u tome što mikroplastika ne izlazi brzo iz tela. Ona može da se akumulira u organima, krvotoku, pa čak i u placenti.

Posledice uključuju:

• Hormonski disbalans (posebno estrogen i testosteron),
• Slabiji imunitet,
• Povećan rizik od metaboličkog sindroma,
• Smanjenu plodnost,
• Neurološke promene kod dece u razvoju.

Deca, trudnice i hronično bolesni su najugroženiji, jer su njihova tela osetljivija na hemijske poremećaje izazvane plastikom. Ako dodamo i zagađenje iz ambalaže, plastičnih kašika i činija, jasno je da plastika u kuhinji postaje neprimetni, ali ozbiljan neprijatelj zdravlja.

Da li postoji plastika u kuhinji koja je relativno bezbednija?

Iako mnoge studije upozoravaju na štetnost plastike, važno je napomenuti da nisu svi plastični proizvodi podjednako opasni. Neke vrste plastike su stabilnije i otpornije na toplotu, što ih čini manje rizičnim kada se koriste pažljivo i u kontrolisanim uslovima.

Na primer, plastika označena kao #5 (PP – polipropilen) smatra se relativno bezbednijom za upotrebu u kuhinji. Ona se koristi za kutije za čuvanje hrane, čaše za jogurt i posude za mikrotalasnu. Ipak, čak i kada koristite ovu vrstu plastike, preporučuje se izbegavanje grejanja na visokim temperaturama, naročito u kombinaciji sa masnom ili kiselom hranom, jer to može ubrzati otpuštanje hemikalija.

Takođe, plastika #2 (HDPE), koja se koristi za ambalažu mleka ili soka, pokazuje dobru hemijsku otpornost i manju propustljivost. Ipak, nije pogodna za mikrotalasnu ili pranje na visokim temperaturama u mašini za sudove.

Važno je napomenuti i da oznaka “BPA-free” ne garantuje potpunu sigurnost. Mnogi proizvodi bez BPA sadrže zamenske hemikalije, poput BPS-a, koje mogu imati slične ili još neistražene efekte na organizam.

Dakle, iako je moguće koristiti određenu plastiku u kuhinji bez direktne štete, preporuka stručnjaka ostaje jasna: izbegavajte dugotrajan kontakt plastike s toplim namirnicama, ne koristite oštećene plastične posude i birajte alternativne materijale kad god je to moguće.

Šta koristiti umesto plastike u kuhinji?

Srećom, postoji više održivih i zdravijih alternativa koje lako mogu zameniti plastične predmete u svakodnevnom životu. Neke od njih su:

• Staklo. Idealno je za čuvanje hrane, grejanje i serviranje. Ne reaguje s hranom, lako se čisti i ne menja miris ni ukus namirnica.
• Nerđajući čelik (inoks). On je odličan za termos boce, činije, kutlače i lonce. Dugotrajan je i ne zadržava bakterije.
• Keramika, porcelan i zemljane posude. Savršeni za serviranje i pripremu hrane, a otporni su na visoke temperature. Zemljane posude su takođe veoma dekorativne i rustične, one su npr. moj izbor kada pečem hleb od kiselog testa. 
• Drvo i bambus. Dobro su rešenje za daske za sečenje i pribor, pod uslovom da se pravilno održavaju i redovno dezinfikuju. Sve što Vam za to treba je limun, soda bikarbona i kokosovo ulje! 
• Silikon, naročito platinumski. Može biti dobar izbor za kalupe i poklopce, ali je važno proveriti poreklo i izbegavati jeftine verzije nepoznatog sastava (mislim na one modlice jarkih boje koje se mogu kupiti u kineskim prodavnicama!).

Iako ove alternative na prvi pogled mogu delovati skuplje, njihova dugovečnost i zdravstvena sigurnost dugoročno štede i novac i zdravlje.

Zašto i dalje biramo plastiku uprkos dokazima?

Uprkos svemu, mnogi ljudi i dalje biraju da koriste plastiku u kuhinji. Razlozi za to su duboko ukorenjeni u našem ponašanju i navikama.

Prvo, plastika je jeftina i lako dostupna. Gotovo sve prodavnice nude plastične posude i pribor kao osnovnu kućnu opremu, često bez adekvatnih oznaka ili upozorenja. Kupci biraju ono što je pred njima, brzo, lako i povoljno.

Drugo, postoji nedostatak svesti o dugoročnim posledicama. Mnogi nisu informisani o tome koje hemikalije plastika sadrži niti kako se one ponašaju kada su izložene toploti ili habanju. Čak i kad se informacije pojave, često se potiskuju kao „preterivanja“ ili „naučna nagađanja“.

Treće, navika igra ključnu ulogu. Ljudi se oslanjaju na rutinu, a prelazak na alternativne materijale zahteva promenu, kako u načinu razmišljanja, tako i u svakodnevnim aktivnostima. Promena navika često izaziva otpor, čak i kada znamo da je to zdravije rešenje.

Na kraju, postoji i lažni osećaj sigurnosti, jer se mnogi proizvodi reklamiraju kao „bezbedni“, iako ta tvrdnja nije uvek poduprta nezavisnim ispitivanjima.

Sve dok ne shvatimo da plastika u kuhinji nije samo stvar izbora već i pitanje zdravlja, ova psihološka inercija će nas koštati više nego što mislimo.

Kako možemo postepeno eliminisati plastiku iz kuhinje?

Potpuna eliminacija plastike ne može i ne mora da se dogodi preko noći. Najbolje rezultate daje postepeni pristup, fokusiran na navike koje najviše utiču na zdravlje i svakodnevnu upotrebu.

Za početak, izbacite plastične posude koje su stare, izgrebane ili bez oznaka. One najčešće ispuštaju mikroplastiku i hemikalije, naročito pri grejanju ili pranju u mašini za sudove.

Zatim zamenite posude koje se koriste za podgrevanje hrane. Ako grejete ručak u mikrotalasnoj (što je problem samo po sebi), koristite staklo umesto plastike – čak i ako na plastičnoj posudi piše da je „bezbedna za korišćenje u mikrotalasnoj“. I dalje oslobađaju čestice, posebno ako je plastika već istrošena.

Koristite staklene tegle za čuvanje žitarica, testenine, orašastih plodova i začina, umesto da ih ostavljate u originalnim plastičnim kesama. Ovaj korak ne samo da smanjuje kontakt sa plastikom, već i produžava svežinu namirnica.

Kupujte hranu u rinfuzi kada god je to moguće. Ponesite platnene vrećice i staklene tegle u prodavnicu ili pijacu, umesto da koristite plastične kese i pakovanja.

Za nošenje obroka na posao ili u školu, koristite nerđajući čelik ili staklo. Ne samo da su zdraviji, već se i lakše peru i ne zadržavaju mirise.

Uključite celu porodicu u promene. Objasnite deci zašto je važno da smanjimo plastiku u kuhinji i uključite ih u svakodnevne izbore. Na primer, neka sami biraju staklenu flašicu za vodu koju će nositi u školu.

Kako zakonodavstvo (ili nedostatak istog) utiče na problem u Srbiji?

Regulacija plastike u kuhinji u Srbiji još uvek zaostaje za standardima Evropske unije. Kako europa.eu tvrdi, EU je zabranila neke vrste jednokratne plastike – poput plastičnih slamki, tanjira itd. Srbija je tek na početku tog procesa. Trenutno, zakon o upravljanju ambalažom predviđa minimalne kazne za prekršaje, a kontrola se uglavnom sprovodi na papiru, dok se na terenu problemi sa neadekvatnim označavanjem i prisustvom štetnih supstanci retko sankcionišu.

Najveći izazov je što mnogi predmeti od plastike ulaze u maloprodajne objekte bez jasnih oznaka o tipu plastike, temperaturi upotrebe ili prisustvu hemikalija poput BPA i ftalata. Potrošači najčešće nemaju informaciju na osnovu koje mogu da odluče šta je bezbedno, a šta ne.

Jedna od korisnih inicijativa bila je uvođenje oznake „BPA-free“ na ambalažu za bebe, ali je ostalo neizvesno da li ona garantuje potpunu zaštitu. Razlog je što zamenski spojevi kao BPS nisu dovoljno regulisani. Takođe, nedostaje pravno obavezujući zahtev za označavanje podataka o mogućnosti reciklaže plastike, reciklažnim kodovima i težini ambalaže, što bi omogućilo bolju informisanost i povećalo nivo reciklaže.

Nevladine organizacije i pojedine opštine prepoznaju ovaj problem i pokreću lokalne inicijative: edukativne kampanje, prikupljanje starih plastičnih proizvoda, promocija staklenih i metalnih alternativa. Međutim, bez sistemskog angažmana države i privrede, efekti ostaju ograničeni.

Moje iskusto sa plastikom u kuhinji

Odrasla sam u tipičnom balkanskom domaćinstvu, gde su šarene plastične činije bile sastavni deo svake kuhinje. Te činije su se koristile dok se ne bi razbile ili slučajno istopile!

Ozbiljnije sam počela da razmišljam o plastici kada sam dobila prvo dete i krenula da biram flašice za mleko. Izbor je bio težak, sa jedne strane prelepo dizajnirane plastične flašice, a sa druge skromne i dosadne staklene. Ipak, odlučila sam se za staklo. Od tada sam ostala pri toj odluci, naročito nakon što sam pročitala brojne studije o štetnosti plastike.

I dalje koristim ponešto od plastike u kući jer u Srbiji nije uvek lako pronaći alternative, ali sve što koristim u kuhinji je sada uglavnom od stakla, bambusa ili nerđajućeg čelika. Ova promena nije se desila preko noći. Kada bi se nešto slomilo, zamenila bih to boljom opcijom. Jedini izuzetak bila je daska za sečenje — čim sam videla komadiće plastike u hrani, odmah sam je bacila! Sada mogu ponosno da kažem da u kuhinji nemam ni jednu plastičnu posudu! 

Plastika u kuhinji je jeftina, ali posledice nisu!

Svaka poruka ovog teksta jasno ukazuje da plastika u kuhinji nije samo praktična opcija, već i skriveni izvor opasnosti za zdravlje. U Srbiji, gde zakonodavstvo zaostaje, a svest često izostaje, preuzimanje odgovornosti počinje od svakog pojedinca. Promena navika, čak i postepena, značajno smanjuje rizike. Tako, korak po korak, prirodni materijali u Vašem ormaru i izbacivanje plastike iz kuhinje, će učiniti da Vaš dom postane mesto bezbedno za sve generacije!

Izvori slika:

https://unsplash.com/photos/clear-plastic-bottle-oJWMXPaFjPY

https://www.pexels.com/photo/close-up-of-plastic-straws-lying-on-white-background-7123132/

https://www.pexels.com/photo/a-person-mixing-the-dough-using-a-wooden-spatula-in-a-stainless-bowl-8178898/

https://www.pexels.com/photo/stacks-of-red-plastic-bowl-on-a-white-surface-7123106/

https://www.pexels.com/photo/selective-focus-photo-of-person-slicing-vegetable-on-chopping-board-2600204/

https://www.pexels.com/photo/red-round-plate-with-blue-and-white-fork-and-knife-7123097/

PS. Slika oznaka na plastičnoj ambalaži je moja.