LED rasveta se već godinama predstavlja kao najpametnije moguće rešenje za moderni svet. Ekološka je, štedi energiju, traje duže od običnih sijalica i nudi širok spektar primena , od ulične rasvete do rasvete u frižiderima, mobilnim telefonima i našim domovima. U eri klimatskih promena, sve što nosi etiketu “energetski efikasno” automatski dobija pozitivan status. Ali da li smo možda preskočili važno pitanje: kako sve to utiče na čoveka? Ako težimo ka tome da živimo život bez otrova, LED rasveta nije bezopasna, kako se to na prvi pogled čini. Iako štedi električnu energiju, sve je više dokaza da šteti našem zdravlju.

Kada i zašto je LED tehnologija razvijena?

Prema podacima sa Energy Saving Lighting-a, razvoj LED tehnologije započeo je još sredinom 20. veka, iako je prva LED dioda zapravo napravljena još 1927. godine, kada je ruski naučnik Oleg Losev dokumentovao pojavu svetlosti u poluprovodnicima. Prva funkcionalna LED dioda koja emituje vidljivu svetlost razvijena je 1962. godine, a emitovala je crvenu svetlost. Prava revolucija u LED osvetljenju dogodila se 1990-ih godina kada su japanski naučnici razvili plave LED diode visokog intenziteta, čime je postala moguća proizvodnja bele svetlosti pogodna za svakodnevnu upotrebu.

Cilj od samog početka bio je jasan: stvoriti izvor svetlosti koji troši manje energije i traje duže. U poređenju sa klasičnim sijalicama sa užarenim vlaknom koje imaju vek trajanja od oko 1000 sati, LED sijalice traju i do 25 puta duže. Osim toga, troše znatno manje struje, jer ne gube energiju u vidu toplote kao što je to slučaj sa „starim“ sijalicama.

U vreme kada su klimatske promene počele da dominiraju globalnim agendama, LED rasveta je postala idealan proizvod za tržište koje traži „zelenija“ rešenja.

Kako i kada je LED rasveta postala standard?

Iako je LED tehnologija postojala decenijama, njena masovna primena kreće tek početkom 21. veka. Ključni trenutak bio je kada su vlade mnogih zemalja počele da uvode zabrane i ograničenja za tradicionalne sijalice sa užarenim vlaknom.

Prema The Giftware Association-u, u septembru 2018. stupila je na snagu završna faza EU zabrane uvoza i proizvodnje običnih sijalica, kako bi se podstakla upotreba energetski efikasnijih tehnologija poput LED i CFL. Slične odluke donete su i u Sjedinjenim Američkim Državama i Australiji. LED tehnologija se nametnula kao prirodna zamena: dostupna, “zelena” i podržana regulatornim merama.

Industrija je reagovala brzo. Proizvođači su ulagali u razvoj LED proizvoda koji zadovoljavaju nove standarde, dok su marketinške kampanje promovisale LED sijalice kao neophodan deo svakog savremenog domaćinstva, ista situacija kakva je bila i kada je u pitanju plastika u kuhinji. Ako nemate to u domu, niste moderni! Paralelno s tim, potrošačima su nuđeni popusti, subvencije i “eco-friendly” sertifikati koji su dodatno podstakli zamenu starih sijalica.

Rezultat? LED rasveta je ušla u gotovo svaki dom, često bez da su ljudi znali šta zapravo kupuju.

Gde se LED rasveta najviše koristi? 

Danas je LED rasveta prisutna gotovo svuda, toliko da je mnogi i ne primećuju. Postala je neizostavan deo savremenog života, jer je primenljiva u različitim okruženjima i uređajima. Neke od najčešćih primena nalaze u:

• Javnoj rasveti – na ulicama, trgovima, u parkovima i na auto-putevima. Gradovi su u prethodnoj deceniji masovno prelazili na LED osvetljenje kako bi smanjili potrošnju energije i troškove održavanja. Mnoge lokalne samouprave su ovaj potez predstavile kao “ekološku reformu” uz isticanje benefita za budžet.
• Domaćinstvima. LED sijalice su zamenile tradicionalne u dnevnim sobama, kuhinjama, hodnicima, pa čak i kupatilima. Dostupne su u različitim oblicima, jačinama i bojama, pa ih potrošači lako prilagođavaju svakodnevnim potrebama. Sve više kućnih aparata – od frižidera do rerne – koristi ugrađenu LED rasvetu.
• Komercijalnim prostorima. Prodavnicama, kancelarijama i restoranima, LED osvetljenje omogućava efikasnije korišćenje svetlosti, često uz mogućnost podešavanja intenziteta ili temperature boje. Marketinški i izložbeni prostori koriste LED trake, reflektore i panele za isticanje proizvoda.
• Digitalnim ekranima, bilbordima, mobilnim telefonima i računarima – svi oni koriste LED tehnologiju za osvetljenje ekrana. Zbog toga je izloženost ovom tipu svetlosti danas višestruko veća nego pre desetak godina.

LED rasveta i zdravlje

Iako se LED rasveta često hvali kao tehnološki napredna i bezbedna, sve je više naučnih dokaza da može imati ozbiljne posledice po zdravlje, naročito kada se koristi u večernjim satima ili u zatvorenim prostorima bez prirodnog svetla.

Jedan od glavnih problema je visok udeo plavog svetla koje LED izvori emituju. Plava svetlost utiče na lučenje melatonina, hormona koji reguliše naš biološki sat. Kada smo uveče izloženi plavom svetlu, bilo od sijalice, ekrana telefona ili računara, naš mozak “misli” da je dan. Rezultat je kasniji san, slabiji kvalitet sna i poremećaj cirkadijalnog ritma.

Kod dece i adolescenata, čiji se nervni sistem još razvija, efekti mogu biti još izraženiji. Postoje istraživanja, kao ono objavljeno na KidsHealth-u, koja povezuju večernju izloženost LED svetlu sa problemima pažnje, emocionalnim nestabilnostima i poremećajem sna. Kod odraslih osoba primećeni su simptomi poput hroničnog umora, nesanice i smanjene koncentracije.

Neki izvori, kao sto je Prevent Blindness, ukazuju i na potencijalnu štetnost po zdravlje oka, jer direktno i dugotrajno gledanje u LED ekran ili jaku LED sijalicu može doprineti oštećenju mrežnjače. Posebno su rizične jeftinije LED sijalice koje imaju nizak indeks prikaza boje (CRI) i izraženo treperenje koje nije uvek vidljivo golim okom, ali može izazvati glavobolje i nelagodnost.

Iako industrija često koristi termine poput “fotobiološki bezbedno” i “nema UV zračenja”, to ne znači da su svi aspekti ove tehnologije dovoljno istraženi. Naučna zajednica i dalje poziva na oprez, posebno kada je reč o dugoročnoj izloženosti LED rasveti u zatvorenim prostorima, poput kancelarija i spavaćih soba.

LED svetlost, hormonski disbalans, cirkadijalni ritam i šire posledice

Iako se o LED rasveti najčešće govori u kontekstu energetske efikasnosti, njen uticaj na ljudsku biologiju ne može se zanemariti. Jedan od ključnih problema je visok udeo plavog spektra svetlosti koji emituju LED sijalice, posebno one sa hladno belim i dnevnim tonom (iznad 4000K).

Plava svetlost, kako potvrđuju brojna istraživanja – uključujući studije Harvard Medical School-a, direktno utiče na suprahijazmatsko jedro u mozgu, koje kontroliše naš biološki sat. Ova svetlost inhibira lučenje melatonina, hormona koji telu signalizira da je vreme za odmor. Kada melatonin ne dolazi u pravo vreme, dolazi do poremećaja sna, ali i šireg hormonskog disbalansa: kortizol ostaje povišen, insulin se teže reguliše, a oporavak organizma tokom noći biva narušen.

Dugoročna posledica može biti hronična nesanica, povećan rizik od metaboličkog sindroma, depresije i slabljenja imunog sistema. Efekti su još izraženiji kod dece, tinejdžera i starijih osoba, čiji organizmi su osetljiviji na svetlosne promene. U uslovima gde je večernja izloženost LED svetlu svakodnevna, cirkadijalni ritam se polako pomera, a telo sve teže razlikuje dan od noći. Ovaj poremećaj često prolazi neprimećeno, ali njene posledice osećamo kroz umor, razdražljivost i pad koncentracije, nešto od čega danas svi patimo. 

Koji su dobre strane LED rasvete?

Uprkos opravdanim kritikama, ne može se poreći da LED rasveta ima konkretne prednosti, kao što su:

• Značajno manja potrošnja električne energije u poređenju sa tradicionalnim sijalicama. Dok obična sijalica sa užarenim vlaknom troši oko 60 vati za isti nivo svetlosti, LED varijanta koristi samo 8–10 vati.
• Duži vek trajanja – neretko i do 25.000 radnih sati. To znači da ih ređe menjamo, što dodatno smanjuje troškove na duže staze. Ove sijalice se manje greju, što ih čini sigurnijim za upotrebu u zatvorenim prostorima i u blizini zapaljivih materijala.
• Fleksibilnost u dizajnu. LED diode su male i lako se integrišu u dekorativne elemente, trake, reflektore i pametne sisteme osvetljenja. Omogućavaju preciznu kontrolu jačine i boje svetlosti, pa su idealne za ambijentalno osvetljenje i funkcionalne prostore poput kuhinja i kancelarija.
• Efikasno osvetljavalje industrijskih objekata, ulične rasvete ili komercijalnih prostora, kada se koristi LED tehnologija, jer omogućava osvetljenje velikih površina uz minimalne troškove.

Nedostaci koje proizvođači retko pominju

Ipak, mnoge mane se ne ističu dovoljno. Mnoge LED sijalice emituju visoke nivoe plave svetlosti, što štetno utiče na zdravlje, posebno kada se koriste u večernjim satima. Jeftiniji modeli često imaju nizak CRI, što znači da boje deluju isprano i neprirodno.

Još jedan problem je flicker efekat – brzo treperenje koje nije uvek vidljivo, ali može izazvati nelagodnost, naprezanje očiju i glavobolje, kako navodi izvor Flickersense.org, između ostalih. Ovo je naročito izraženo kod LED rasvete nižeg kvaliteta, bez dodatnih stabilizatora struje.

Reciklaža je takođe složenija. LED sijalice sadrže elektroniku i metale koji nisu uvek lako razgradivi ili odvojivi. U poređenju sa običnim sijalicama koje sadrže samo staklo i metal, LED varijante zahtevaju specijalizovano prikupljanje i obradu.

Zašto su sijalice sa užarenim vlaknom i dalje bolji izbor?

U mnogim slučajevima, klasične sijalice pružaju svetlost prijatniju za oči. Emituju svetlost punog spektra koja je sličnija prirodnom dnevnom svetlu i imaju znatno manji udeo plavog spektra. To ih čini pogodnijima za večernju upotrebu, naročito u prostorijama gde odmaramo ili spavamo.

Iako troše više energije i kraće traju, njihov uticaj na biološki ritam čoveka je znatno blaži. U spavaćim sobama, čitaonicama ili prostorima gde se traži opuštanje, sijalice sa užarenim vlaknom mogu biti zdravija alternativa.

Kako izabrati rasvetu bez kompromisa po zdravlje u Srbiji?

Korišćenje LED rasvete ne mora nužno biti loše, pod uslovom da se koristi promišljeno i u skladu sa potrebama prostora i organizma.

U Srbiji, iako LED sijalice dominiraju tržištem, klasične sijalice sa užarenim vlaknom srećom još uvek nisu zabranjene. Dobra strana života u državi u kojoj svi „trendovi“ kasne! Mogu se i dalje naći u pojedinim elektro prodavnicama i većim radnjama poput Maxija, Uradi sa,  ili velikih tržnih centara, ali uglavnom sa vrlo ograničenim izborom. Često su “sakrivene” na donjim policama, bez vidljive reklame, kao da se podrazumeva da ih niko više ne traži. Ako uopšte pitate za njih, prodavci Vas znaju pogledati kao da ste tražili petrolejsku lampu. Ipak, činjenica da su još uvek dostupne predstavlja prednost, jer omogućava onima koji žele zdravije i prirodnije svetlosno okruženje da naprave svesni izbor.

Ako već koristite LED rasvetu, birajte modele sa toplom belom svetlošću (ispod 2700K) i visokim CRI indeksom (80 ili više). Izbegavajte direktnu svetlost u oči, koristite lampe sa abažurima, difuzerima ili mat staklom. U spavaćim sobama i prostorima za odmor, razmotrite povratak klasičnim sijalicama ili barem LED modelima sa ugrađenim filterima za plavo svetlo. Sveće su isto dobra opcija za romantičnu i opuštajuću atmosferu pred spavanje!

Kako kod rasvete, tako i kod drugih stvari u domu – kao što je dilema da li prirodni materijali za odeću treba da budu jedini izbor, važno je birati ono što podržava zdrav ritam života i manje izlaže telo stresu.

LED rasveta i moje iskustvo

Nikada nisam volela LED osvetljenje, čak ni pre nego što sam saznala da može negativno uticati na zdravlje očiju. Ova svetlost mi deluje neprirodno, oštra je i hladna, a često mi izaziva zamor očiju i glavobolju. Ovo sam najčešće primerila dok sam kasno uveče pripremala hleb od kiselog testa za pečenje sledećeg dana. Imala sam osećaj kao da sam u bolnici, a ne u sopstvenom domu. To mi je uvek smetalo, ali sam tek kasnije počela ozbiljnije da istražujem ovu temu.

Nakon što sam pročitala više članaka i studija o uticaju LED osvetljenja na zdravlje i raspoloženje, odlučila sam da u svom domu izbacim sve LED sijalice, osim onih koje koristimo za rast rasada i u prostorijama za odlaganje stvari, gde ne boravimo dugo.

Sada koristimo isključivo obične, klasične sijalice sa užarenim vlaknom. Od tada se i ja i moj suprug više ne žalimo na zamor očiju, a primetila sam i da su nam deca znatno mirnija i opuštenija pred spavanje. Promena osvetljenja zaista je uticala na atmosferu u kući, prostor deluje toplije i prijatnije, a ne kao sterilna kancelarija ili čekaonica.

Vreme je za promenu svetla!

LED rasveta je bez sumnje promenila način na koji osvetljavamo naše domove, gradove i uređaje. Donela je uštedu energije, ali je istovremeno otvorila nova pitanja o uticaju na ljudsko zdravlje. Ekološka efikasnost ne sme da bude jedini kriterijum pri izboru tehnologije, naša fizička i mentalna dobrobit moraju biti jednako važni faktori. Potrošači moraju biti informisani o prednostima, ali i rizicima, kako bi doneli odluke koje štite i njih i životnu sredinu. Što se mene tiče, ja sam LED svetla izbacila isto kao što sam prestala da koristim rafinisano ulje u kuhinji! Lepši mi je život bez njih, pa i Vas pozivam i ohrabrujem da uradite isto! 

Izvori slika:

https://unsplash.com/photos/clear-glass-bottle-with-water-droplets-0i_-xgfnHmw

https://unsplash.com/photos/view-of-empty-road-under-light-post-4y0N8xUBsQs

https://unsplash.com/photos/woman-lying-on-bed-FVRTLKgQ700

https://unsplash.com/photos/water-droplets-on-glass-panel-z2M7JefmTEw

https://unsplash.com/photos/a-bunch-of-light-bulbs-hanging-from-a-ceiling-bO4R-VhzmK8

https://unsplash.com/photos/a-light-bulb-with-a-flame-70v3T-kKiFc

https://unsplash.com/photos/a-white-light-bulb-sitting-on-top-of-a-white-table-iEDKPLfJrEo