Mirisi su deo ljudske svakodnevice mnogo duže nego što mislimo. Oni nas podsećaju na detinjstvo, podižu raspoloženje, pomažu da se opustimo, a neretko utiču i na naše odluke o tome šta ćemo kupiti, ili gde ćemo se osećati prijatno. Od davnina, ljudi su tražili načine da utiču na svoje okruženje mirisima, bilo kroz tamjan u religijskim ritualima, biljna ulja u masaži ili mirisne cvetove u kupatilima starih Rimljana. Danas, u svetu prepunom štetnih sintetičkih mirisa, mnogi se okreću prirodnijim rešenjima u njihovim pokušajima da žive život bez otrova. Eterična ulja postaju sve popularnija kao zdravija i svesnija alternativa. Ali koliko zapravo znamo o ovim uljima?

Kako se prave eterična ulja?

Iako se često doživljavaju kao jednostavan prirodni proizvod, eterična ulja nastaju kroz složen i precizan proces. Najčešća metoda je destilacija vodenom parom. Biljni materijal (cvetovi, listovi, kora, plodovi) se izlaže pari pod pritiskom, čime se iz ćelija biljke oslobađa etarsko ulje koje se potom odvaja i sakuplja.

Za citrusna ulja (poput limuna, narandže i bergamota), koristi se hladno ceđenje – metoda u kojoj se ulje izdvaja pritiskom iz kore ploda. Postoje i sofisticiranije metode, kao što su enfleurage i ekstrakcija superkritičnim ugljen-dioksidom, koje se primenjuju kod biljaka koje su osetljive ili ne reaguju dobro na toplotu.

Zanimljivo je da je za proizvodnju male količine ulja potrebna ogromna količina biljne mase. Na primer, za jedan litar eteričnog ulja lavande potrebno je i do 150 kilograma svežih cvetova. Zbog toga su prava eterična ulja skupa, ali to je i garancija njihovog kvaliteta i čistoće. Za detaljniji proces proizvodnje, preporučujem da posetite Livingwhole.org.

Kada su se pojavila prva eterična ulja?

Korišćenje aromatičnih biljaka datira još iz doba drevnih civilizacija. U Egiptu su pre više od 5.000 godina koristili biljke poput tamjana, smirne, cimeta i lavande u verskim obredima i za balzamovanje. Iako to tada nisu nazivala eterična ulja, suštinski su koristili ista svojstva biljaka, njihovu koncentrisanu aromatičnu moć.

Prvi ozbiljniji korak ka stvaranju pravih eteričnih ulja napravljen je u Persiji. Tamošnji lekar i naučnik Avicena (Ibn Sina) usavršio je tehniku destilacije vodene pare, koja se i danas koristi za dobijanje čistih biljnih esencija. Ovaj izum iz 10. veka omogućio je dobijanje ulja iz biljaka bez kvarenja njihovih lekovitih svojstava.

U srednjovekovnoj Evropi, znanje o aromatičnim uljima širilo se kroz kontakte sa Bliskim istokom. Monasi su proizvodili biljne tinkture i ekstrakte, dok su trgovci donosili dragocene začine i ulja sa istoka. Iako je medicina tog doba bila ograničena, narodni lekari i iscelitelji koristili su biljke i njihove mirisne ekstrakte kao deo lečenja rana, infekcija i mentalnih tegoba.

Eterična ulja kroz vekove

U periodu renesanse, sa razvojem nauke i umetnosti, raste i interesovanje za botaničke studije. Parfimerije u Francuskoj i Italiji počinju da koriste eterična ulja u proizvodnji luksuznih mirisa, dok lekari istražuju njihovu ulogu u medicini. Ulja lavande, ruzmarina i bergamota postaju deo svakodnevne higijene evropske elite.

Tokom 19. i početkom 20. veka, razvoj hemijske industrije zamenjuje mnoge prirodne sastojke sintetičkim supstancama. Ipak, 1937. godine francuski hemičar René-Maurice Gattefossé slučajno je otkrio lekovita svojstva lavande nakon opekotine, što ga je inspirisalo da napiše prvu knjigu o aromaterapiji. Time je utemeljena savremena nauka o eteričnim uljima i njihovoj primeni u psihofizičkom zdravlju.

Dok je farmaceutska industrija nastavila da razvija lekove iz laboratorije, određeni pravci alternativne medicine nastavili su da koriste eterična ulja za opuštanje, balans hormona, jačanje imuniteta i negu kože.

Kada su eterična ulja ponovo postala popularna?

U poslednjih dvadesetak godina, svet se suočava s posledicama dugogodišnjeg izlaganja štetnim hemikalijama, kako u hrani iz plastike u kuhinji, tako i u kozmetici, sredstvima za čišćenje i svakodnevnim proizvodima. Kao reakcija na to, javlja se sve izraženiji pokret povratka prirodi. 

Ovaj trend je naročito dobio na snazi nakon 2010. godine, kada je znatno porasla potražnja za prirodnom kozmetikom i proizvodima bez parabena, ftalata i sintetičkih mirisa. Pokret poznat kao „clean beauty” promovisao je transparentnost u sastavu proizvoda, a eterična ulja postala su ključni sastojak brojnih formula za lice, telo i kosu.

Poseban porast interesovanja zabeležen je tokom i nakon pandemije COVID-19. Ljudi su sve više tragali za načinima da kod kuće poboljšaju svoje mentalno i fizičko zdravlje. Aromaterapija je postala deo svakodnevnice za mnoge, bilo kroz difuzere, ulja za masažu, prirodne sveće ili kupke sa mirisnim dodacima. Umirujuća moć lavande, osvežavajuća energija limuna ili stimulativni efekat eukaliptusa pokazali su se kao jednostavni načini za stvaranje prijatnog ambijenta kod kuće.

Osim toga, rast popularnosti eteričnih ulja poklopio se sa razvojem digitalnog tržišta i društvenih mreža. Edukativni sadržaji, recepti za domaću kozmetiku i preporuke aromaterapeuta postali su dostupniji široj publici. Ljudi danas mogu lako da nauče kako da koriste ulja na bezbedan način, što dodatno podstiče njihovu primenu u svakodnevnom životu.

Najpopularnija eterična ulja i njihova svojstva

Među desetinama različitih ulja, neka su se istakla kao najkorišćenija i najdelotvornija u svakodnevnoj upotrebi, a to su:

• Lavanda. Jedno od najpoznatijih ulja. Deluje umirujuće, pomaže kod nesanice, stresa i blage anksioznosti. Može se koristiti u difuzeru, kupkama ili razblažena na koži.
• Pepermint (nana). Poznat po svom osvežavajućem efektu. Koristi se za olakšanje glavobolja, poboljšanje koncentracije i olakšavanje disanja. Takođe je efikasna u repelentima protiv insekata.
• Čajevac. Ima snažna antiseptička i antibakterijska svojstva. Popularan je u borbi protiv akni, gljivica i u nezi kože sklone iritacijama. Takođe se koristi za dezinfekciju prostora.
• Limun. Omiljen zbog svog osvežavajućeg mirisa. Deluje kao prirodni antiseptik, podstiče raspoloženje i osvežava prostor. Često se koristi i u domaćoj kozmetici i sredstvima za čišćenje.
• Eukaliptus. Pomaže kod začepljenog nosa, alergija i kašlja. Koristan je tokom prehlada i u sezonama sa visokim zagađenjem vazduha.

Ostala popularna ulja uključuju tamjan (za meditaciju i opuštanje), bergamot (protiv stresa), ruzmarin (za koncentraciju), i karanfilić (kao repelent za komarce da bih mogla i predveče da uživam u benefitima koje baštovanstvo donosi). Izbor ulja zavisi od individualnih potreba, ali sve više ljudi otkriva blagodeti koje eterična ulja mogu doneti telu i umu.

Zašto je uopšte potrebna alternativa sintetičkim mirisima?

Većina proizvoda koje svakodnevno koristimo, od parfema i dezodoransa, do deterdženata, sveća i omekšivača, sadrži sintetičke mirise. Nažalost, mnogi od njih uključuju hemikalije koje mogu izazvati razne zdravstvene tegobe. Alergije, migrene, iritacije kože i respiratorni problemi samo su neki od mogućih neželjenih efekata, kako tvrde NIH i mnogi drugi izvori. Uz to, većina sintetičkih mirisa krije se iza generičke oznake „fragrance“ ili „parfum“, što proizvođačima omogućava da ne otkriju konkretne sastojke – često njih preko stotinu.

Poseban razlog za zabrinutost predstavljaju ftalati, parabeni i drugi konzervansi koji se često nalaze u ovim mirisima. Neki od njih su povezani sa endokrinim poremećajima, problemima s plodnošću i poremećajima rada štitne žlezde. Iako nisu svi sintetički sastojci nužno štetni, nedostatak regulacije i transparentnosti ostavlja potrošače u neizvesnosti.

Dodatni problem je i ekološki aspekt. Proizvodnja sintetičkih mirisa oslanja se na hemiju, što doprinosi zagađenju i šteti životnoj sredini. Ambalaža takvih proizvoda često se ne može reciklirati, a hemikalije koje završavaju u vodi mogu negativno uticati na biljni i životinjski svet.

Gde se nalaze sintetički mirisi, i kako ih izbeći?

Sintetički mirisi nalaze se gotovo svuda. Koriste se u parfemima, kozmetici, sapunima, sredstvima za čišćenje, deterdžentima za veš, mirisnim svećama, osveživačima prostora i čak u dečjoj kozmetici. Njihovo prisustvo često je maskirano u deklaraciji iza neodređenih termina poput “aroma”, “miris”, “parfum” ili “fragrance”.

Da biste ih izbegli, važno je pažljivo čitati etikete. Potražite proizvode sa oznakama poput „100% prirodna eterična ulja“, „bez sintetičkih mirisa“, „non-toxic“ ili sa sertifikatima poput ECOCERT, USDA Organic i sličnih. Takođe, birajte brendove koji transparentno navode sve sastojke.

Još jedan savet jeste da sami pravite deo svojih proizvoda. Domaći sprejevi za osvežavanje prostora, prirodni dezodoransi i kreme mogu se lako napraviti uz pomoć eteričnih ulja, čime u potpunosti kontrolišete ono što unosite u svoj dom i na svoju kožu.

Prednosti korišćenja eteričnih ulja u svakodnevnom životu

Za razliku od sintetičkih mirisa, eterična ulja nude višestruke prednosti, ne samo mirisne, već i funkcionalne. Njihova upotreba u aromaterapiji dokazano utiče na raspoloženje, nivo stresa, kvalitet sna i mentalnu jasnoću, kako navodi John Hopkins Medicine. Udisanjem ili upotrebom u difuzeru, ulja poput lavande, bergamota ili tamjana mogu pomoći u relaksaciji i smanjenju anksioznosti.

U nezi kože, eterična ulja pružaju dodatne koristi jer osim mirisa često imaju antibakterijska, protivupalna ili regenerativna svojstva. Na primer, čajevac je odličan u borbi protiv akni, dok tamjan podstiče obnavljanje kože.

U domaćinstvu, mogu se koristiti kao prirodna sredstva za dezinfekciju i osveženje prostora. Ulje limuna ili lavande može se dodati u mešavinu sirćeta i vode za čišćenje površina. Mirisni difuzeri sa prirodnim uljima osvežavaju prostor bez štetnih isparenja, za razliku od klasičnih osveživača koji sadrže hemikalije. Ako voliš prirodne mirise koji nisu samo funkcionalni već i vizuelno topli, sušene narandže kao dekoracija mogu biti divan način da uneseš prazničnu atmosferu u dom.

Pravilna upotreba eteričnih ulja je jako bitna

Iako su eterična ulja prirodna, to ne znači da su automatski bezopasna. Njihova visoka koncentracija zahteva pažljivo i odgovorno korišćenje. Jedna od najčešćih grešaka je nanošenje čistog ulja direktno na kožu. Većina ulja mora se prethodno razblažiti u nekom drugom ulju, tzv. carrier oil (kao što su bademovo, kokosovo ili jojobino ulje), kako bi se izbegle iritacije, opekotine ili alergijske reakcije.

Poseban oprez potreban je kod trudnica, dojilja, male dece i osoba sa hroničnim bolestima. Na primer, ulja poput ruzmarina ili žalfije nisu preporučljiva u trudnoći zbog mogućeg uticaja na hormonski balans. Deca mlađa od dve godine treba da izbegavaju većinu ulja, dok se kod starije dece koristi vrlo razblažena koncentracija, i to isključivo uz prethodno savetovanje sa stručnjakom.

Inhalacija ulja putem difuzera može biti izuzetno korisna, ali ne treba preterivati. Predugo izlaganje intenzivnim mirisima, čak i prirodnim, može izazvati mučninu, glavobolju ili osećaj nelagodnosti. Preporučuje se u vremenskim intervalima (npr. 30 minuta rada, pa pauza).

Unutrašnja upotreba eteričnih ulja (oralno konzumiranje) nikada ne treba da se sprovodi bez nadzora obučenog aromaterapeuta ili lekara. Iako su neka ulja tehnički jestiva, pogrešna doza ili neodgovarajući tip ulja može izazvati ozbiljne posledice, uključujući oštećenje jetre ili bubrega.

Čuvanje ulja je takođe važno, ona se lako kvare ako su izložena svetlosti, toploti ili vazduhu. Najbolje ih je držati u tamnim staklenim bočicama, zatvorenim i van domašaja dece.

Moje iskustvo sa eteričnim uljima

Moje prvo iskustvo sa eteričnim uljima bilo je prilično praktično, tražila sam prirodnu zaštitu protiv komaraca za svoju decu. Počela sam da koristim eterično ulje lavande i karanfilića uz kokosovo ulje kao repelent, i bila sam prijatno iznenađena rezultatima.

Vremenom sam počela da ih uključujem i u svakodnevne kućne rutine, dodavala sam ih u sirće da bih napravila domaći omekšivač, po koju kap na vunene loptice za sušenje veša kako bi garderoba imala prijatan miris, pa čak i za čišćenje i osvežavanje dušeka.

Danas su eterična ulja lako dostupna i kod nas, mogu se pronaći u prodavnicama zdrave hrane, apotekama i online prodavnicama. Meni lično najpristupačniji su brendovi Kirka i Eterika, koji imaju sasvim solidan izbor ulja.

Važno je napomenuti da ne treba mešati prava eterična ulja sa hemijskim mirisima koji se često koriste u štapićima za osvežavanje prostora. Lako ih je razlikovati, prava ulja su skuplja, obično oko 500 dinara ili više za bočicu od 10 ml, dok su veštački mirisi često ispod 200 dinara i imaju crvene oznake upozorenja poput „zapаljivo” ili „štetno za životnu sredinu“.

Prirodna snaga mirisa u službi zdravlja i ravnoteže

U svetu u kojem dominiraju veštački sastojci, sve više ljudi se okreće prirodi, kako u ishrani, korišćenju prirodnih materijala za odeću tako i u ličnoj nezi. Eterična ulja nisu samo mirisni dodatak, ona predstavljaju svesni izbor za zdraviji životni stil, emocionalnu ravnotežu i ekološku odgovornost. Zato sledeći put kada birate miris za svoj dom, kozmetiku ili ličnu negu, zastanite i razmislite: da li vam je važniji intenzitet mirisa ili celokupan uticaj koji taj proizvod ima na Vas i Vašu okolinu? Priroda miriše bolje nego što mislite!

Izvori slika:

https://unsplash.com/photos/person-holding-amber-glass-bottle-0MoF-Fe0w0A

https://unsplash.com/photos/person-touching-purple-petaled-flowers-9OflqNWhcrE

https://unsplash.com/photos/a-bottle-of-black-ink-with-a-feather-on-it-PWPe-x1Ygtw

https://unsplash.com/photos/green-leaves-VDR-uVIHP_8

https://unsplash.com/photos/clear-glass-perfume-bottle-with-white-flowers-LgoehzzFAMA

https://unsplash.com/photos/person-holding-brown-and-white-cup-v1ZT8Y76hqc

https://unsplash.com/photos/a-hand-touching-a-bottle-of-essential-oils-bOPcJXRbVMY