Zamislite da ono što mislite da je miris „čistog“ zapravo polako truje Vas, Vašu porodicu i prirodu. Topla para iz mašine, mekan veš koji izvadite i odmah privinete uz lice, a prostor se ispuni poznatim mirisom. U toj slici nema ničega sumnjivog, sve izgleda kao rutina koja donosi utehu. Ali iza tog mirisa kriju se hemikalije koje polako ulaze u Vaš dom, kožu i pluća. I ja sam nekada verovala da štitim svoje najbliže, birajući ono što miriše „najlepše“ i daje osećaj luksuza. Ali, kada sam otkrila šta zapravo unosim u svoj dom, shvatila sam da živim daleko od onoga što znači zdrav život bez otrova. Dobra vest je da postoji rešenje. Ne morate da birate između mekog veša i zdravlja, samo treba da znate šta izbegavati i šta koristiti umesto toga. Zato ćemo danas obelodaniti pravu istinu o omekšivačima i pokazati vam kako najbolji omekšivac za veš zapravo može biti onaj koji ne sadrži otrovne hemikalije, ne zagađuje prirodu i čuva Vaše zdravlje!

Kako je sve počelo sa omekšivačem?

Omekšivači, naravno, nisu uvek bili deo svakodnevnog pranja. Kako Pressed Not Stressed navodi, omekšivač tkanina je izmišljen sredinom 1990-ih u tekstilnoj industriji kako bi smanjio statički elektricitet i učinio odeću, posebno pamučnu, udobnijom. Prvi su bili napravljeni od sapuna i ulja, koji su formirali glatki sloj preko tkanine. Prvobitno su korišćeni isključivo u fabrikama, a ne u domaćinstvima.

Tek nakon nekog vremena, proizvođači su shvatili da ovaj proizvod mogu plasirati domaćicama, koristeći marketinške trikove kako bi „miris svežine“ postao simbol čistoće.

Do 2000-ih godina, omekšivač je već bio gotovo standard u mnogim domaćinstvima širom sveta. Danas ga većina ljudi kupuje automatski, jer misle da veš nije ni opran ako cela kuća ne zamiriše kada se otvore vrata veš mašine! 

Kada i zašto su postali popularni?

Tokom 60-ih i 70-ih godina, proizvođači su shvatili da mogu da spoje dve stvari, miris i emociju. Marketinške kampanje su prikazivale srećne porodice, decu umotanu u svež, mekan veš, i nasmejane majke koje s ponosom pokazuju rezultate pranja.

Miris je postao simbol čistoće, iako čistoća nema nikakve veze sa parfemima. Brendovi su ulagali ogromne sume novca da stvore zavisnost, ne fizičku, već psihološku. Ljudi su počeli da veruju da njihova odeća nije „čista“ ako nema onaj karakterističan veštački miris. Danas, mnogi kupci nesvesno veruju da je najbolji omekšivač za veš upravo onaj koji najjače miriše, ne razmišljajući o hemiji iza tog mirisa. Prema istraživanju univerziteta u Vašingtonu, kupovina proizvoda sa mirisom može biti opasna jer kompanije nisu obavezne da otkriju sve potencijalno štetne sastojke koje sadrže, a to često i ne čine. Istraživanjem je otkriveno 100 isparljivih organskih jedinjenja koja se oslobađaju iz šest proizvoda!

Psihologija mirisa – Kako Vas marketinški trikovi drže zavisnima

Miris ima moć da nas podseti na uspomene i stvori osećaj sigurnosti. Proizvođači to dobro znaju. Već decenijama veštački mirisi u omekšivačima nisu tu samo da prikriju miris deterdženta, već da izazovu emocionalnu reakciju.

Kada osetite poznati miris, mozak ga povezuje sa „čistim“, „novim“ ili „bezbednim“. Zato se mnogi osećaju neprijatno ako veš nema taj prepoznatljiv miris. To je psihološka zavisnost, ne stvarna potreba. Rešenje je u pronalaženju alternativnih izvora mirisa koji ne nose toksično opterećenje!

Sastojci u omekšivačima za veš

Većina kupaca nikada ne pogleda deklaraciju. A i kada bi pogledali, verovatno ne bi prepoznali listu hemijskih naziva koji zvuče kao iz laboratorije za pesticide. Glavne komponente su kationski surfaktanti,  jedinjenja koja oblažu vlakna i daju osećaj mekoće. Oni se lepe za tkaninu i ostaju tu, u direktnom kontaktu sa kožom.

Dodaju se i sintetički mirisi, često dobijeni iz naftne industrije, koji mogu sadržati ftalate, veoma dobro poznate endokrine disruptore. O njihovoj štetnosti možete čitati na mnogo mesta, ali ostavljam Vam link ka Endocrine Abstracts-u. Konzervansi, poput formaldehid-releasera, sprečavaju kvarenje tečnosti, ali nose rizik od iritacija i alergijskih reakcija.

Često se koristi i mikroplastika u obliku kapsula koje postepeno otpuštaju miris. To nije problem samo za Vas, već i za prirodu. Sitne čestice završavaju u vodi i hrani, baš kao što i plastika u kuhinji polako ulazi u naš organizam. Kada jednom shvatite da ono što oblačite nije bezopasno, počećete da tražite drugačija rešenja. A tu najbolji omekšivač za veš više ne znači ono što ste mislili!

Realne opasnosti korišćenja omekšivača 

Omekšivači ostavljaju tanak, nevidljiv sloj hemikalija na tkaninama. Taj sloj dolazi u dodir sa kožom, a pri disanju udišemo i isparenja. Kratkoročno, to može izazvati osip, iritacije i probleme sa disanjem, posebno kod dece i osoba sa osetljivom kožom.

Isparenja iz omekšivača (VOC – isparljiva organska jedinjenja) zagađuju vazduh u zatvorenom prostoru. U kombinaciji sa drugim izvorima toksina, kao što su proizvodi za čišćenje ili materijali u domu, stvaraju opterećenje za organizam. I dok razmišljamo o zdravoj ishrani, često zaboravljamo da je i odeća ono što svakodnevno „unosimo“ u telo. 

Dugoročne zdravstvene posledice

Kratkoročne posledice upotrebe komercijalnih omekšivača su često „nevidljive“ i brzo prođu. Blagi osip, crvenilo ili curenje iz nosa lako se pripišu nečemu drugom. Međutim, dugoročna izloženost može značajno uticati na zdravlje. Studije povezuju određene hemikalije iz omekšivača sa hormonskim disbalansom, razvojem astme kod dece, pa čak i problemima sa plodnošću. Nije onda ni čudo što je u proteklih 70 godina plodnost na svetskom nivou opala za 50%, kako navodi The World Economic Forum!

Kada se hemikalije stalno talože na odeći i posteljini, koža i respiratorni sistem su izloženi danima, nedeljama i mesecima, ne samo tokom pranja. Baš kao što biramo prirodni materijali za odecu da bismo izbegli iritacije, isto bi trebalo da biramo i omekšivače koji ne unose dodatne toksine u naš dom.

Uticaj na životnu sredinu

Ono što isperemo iz mašine ne nestaje, ono završava u vodi, zemljištu i, na kraju, u lancu ishrane. Hemikalije iz omekšivača teško se razgrađuju i mogu trajno oštetiti vodene ekosisteme. Surfaktanti ubijaju korisne mikroorganizme, a sintetički mirisi i konzervansi akumuliraju se u životinjama i biljkama.

Mikroplastika iz kapsula koje oslobađaju miris ne filtrira se potpuno u postrojenjima za prečišćavanje. Sitne čestice dospevaju u reke i mora, a zatim u ribe koje završavaju na našim tanjirima. Taj proces pokazuje koliko je iluzija „čiste i sveže“ odeće zapravo opasna za prirodu.

Ovo je još jedan razlog zašto bi najbolji omekšivač za veš trebalo da bude onaj koji ne ostavlja tragove toksina u okolini. Pri tome, mirise možemo dobiti iz prirodnih izvora, kao što su eterična ulja, bez stvaranja otpada i bez zagađenja koje ugrožava buduće generacije.

Kako prepoznati toksičan omekšivač?

Prepoznavanje toksičnog omekšivača počinje čitanjem deklaracije. Ako na etiketi pronađete izraze poput „fragrance“ ili „parfum“ bez jasnog popisa sastojaka, to često znači da se iza njih krije mešavina desetina hemikalija, od kojih će neke uvek biti opasne.

Prisustvo kationskih surfaktanata, formaldehid-releasera ili boja koje nisu biorazgradive znak su da proizvod nije bezbedan ni za Vas, ni za prirodu. Takođe, proizvodi koji obećavaju „miris koji traje nedeljama“ često koriste kapsule od mikroplastike koje se razgrađuju u okolinu. Ako je cilj da izaberete najbolji omekšivač za veš, onda on ne bi trebalo da sadrži ništa što ne možete bezbedno izgovoriti ili razumeti.

Proizvođači često koriste zelenu ambalažu ili reči poput „eco“ i „bio“ kako bi stvorili utisak sigurnosti, ali to ne garantuje da je proizvod bez toksina. Pravi prirodni omekšivači imaju kratak i jasan spisak sastojaka, i često ih možete napraviti sami kod kuće.

Šta možete koristiti umesto omekšivača?

Najjednostavniji, i meni najdraži odgovor na ovo pitanje je – NIŠTA! Dobar, prirodni deterdžent i malo topliji i duži program je sve što Vam treba za čist veš! Ako baš morate da stavite nešto u srednju pregradu u veš mašini, znajte da postoje jednostavne, prirodne alternative koje omekšavaju veš bez hemije. Neke od popularnih DIY metoda su: 

• Alkoholno sirće, dodato u pregradak za omekšivač tokom pranja, uklanja ostatke deterdženta i ostavlja tkanine mekima. I ne, neće ostati miris! Ako Vas je baš strah od ovoga, možete dodati par kapi eteričnog ulja u samu pregradu, preko sirćeta. 
• Soda bikarbona, koja pomaže kod neutralisanja mirisa i održava boje.
• Kugle za sušenje od vune, koje mogu skratiti vreme sušenja i učiniti tkanine prijatnijima na dodir. Za više mirisa, možete staviti nekoliko kapi eteričnih mirisa direktno na kugle, i dobićete topao, blago namirisan veš, koji neće polako da Vas truje. 

Prateći ovakve navike, shvatićete da je najbolji omekšivač za veš onaj koji sami napravite, bez otrova, bez nepotrebnih mirisa i bez zagađenja.

Šta ja koristim umesto ovog otrova?

Neko sam ko ima baš dosta iskustva sa pranjem veša, ipak imam dvoje male dece i muža koji je kuvar! Isprobala sam razne metode, samo da bih se rešila toksičnog omekšivača!

U početku sam koristila mešavinu sirćeta i eteričnih ulja, koju sam unapred pravila i čuvala u staklenim flašama. Međutim, pošto to zahteva vreme i malo mentalne energije, često bih zaboravila da napravim novu turu baš onog dana kada planiram da perem veš – što je svaki dan… Zato sam potpuno prestala da je koristim.

Sada ne koristim ništa – samo sušilicu, koja veš ostavi mekanim i pufnastim, a leti koristim samo kratki, 15-minutni Refresh program  kako bih omekšala odeću koja se sušila na žici.

Molim Vas, preuzmite kontrolu nad onim što dodiruje vašu kožu!

Omekšivači su postali simbol „čistog“ doma, ali u stvarnosti su izvor toksina koji štete i Vama i prirodi. I potpuno su nepotrebni! Male promene, poput izbora prirodnih alternativa, mogu značajno smanjiti izloženost štetnim supstancama. Isto kao što hleb od kiselog testa može biti zdraviji izbor za ishranu, tako i prirodni omekšivač može biti bolji za Vašu odeću, kožu i okolinu. Kada birate najbolji omekšivač za veš, birate onaj koji nećete plaćati svojim zdravljem. 

Izvori slika:

https://unsplash.com/photos/a-close-up-of-a-bunch-of-colored-pencils-2LKrTBSKKXc

https://unsplash.com/photos/woman-smelling-bouquet-of-purple-lavender-Wv9Bn8te3as

https://unsplash.com/photos/pink-and-green-plastic-container-yCYVV8-kQNM

https://unsplash.com/photos/a-fish-that-is-swimming-in-some-water-0U8uFS_g5Yo

https://unsplash.com/photos/person-holding-brown-glass-bottle-HhCpryPbmSM

https://unsplash.com/photos/person-holding-purple-plastic-bottle-TyBnT0wowmw