Danas je teško zamisliti letnji dan bez proizvoda sa oznakom SPF. Na svakoj plaži, u svakoj drogeriji i na gotovo svakoj reklami stoji isti savet, nanesite kreme za suncanje i zaštitite se od štetnog UV zračenja. Međutim, postavlja se pitanje: da li je ta zaštita zaista ono što mislimo da jeste? Ako pogledamo istoriju i sastav ovih proizvoda, otvara se sumnja da je strah od sunca možda namerno stvoren kako bi industrija profitirala.  Naši preci su veliki deo vremena provodili na suncu, bez bilo kakvih krema, i vodili zdrav život bez otrova, mnogo bolji po zdravlje od nas danas. Zato vredi da preispitamo istoriju krema, razloge zbog kojih su nametnute kao neophodne, i naučne činjenice o suncu i telu. Na kraju, bićemo u mogućnosti da donesemo sopstvenu odluku, jer svako ima slobodu da sam odlučuje o svom zdravlju.

Kako su nastale kreme za suncanje?

Kada pogledamo najvažnije događaje u istoriji krema za sunčanje (Cosmoderma.org), jasno je kako se od prirodne zaštite došlo do industrije straha i profita:

• 4000. godina pre nove ere, Egipćani su bili prva civilizacija koja je koristila ekstrakte pirinčanih mekinja, jasmina i lupine kako bi blokirali efekat tamnjenja kože izazvan suncem.


• 800–500. godina pre nove ere, Grci su svoju kožu štitili mešavinom maslinovog ulja i peska dok su trenirali na suncu za Olimpijske igre.


• 1801 – otkriće UV zračenja, počinje priča o „opasnom suncu“.


• 1896 – prvi put povezan rak kože i sunčeva svetlost.


• 1910 – prve komercijalne kreme, industrija kreće da zarađuje.


• 1920 – modni trendovi okreću priču, od bele kože ka „zdravom“ tamnjenju.


• 1935 – L’Oreal pravi ulje koje „štiti“ ali i promoviše sunčanje.


• 1944 – Coppertone ulazi na tržište, masovna potrošnja počinje.


• 1974 – izmišljen SPF, novi marketinški alat da se prodaje strah.


• 1978 – FDA ozakonjuje SPF


• 1990 – većina proizvoda postaje bazirana na hemikalijama koje danas povezujemo sa hormonskim poremećajima.


• 2007 – potvrđena povezanost solarijuma i melanoma, ali se krivica i dalje svaljuje samo na sunce.


• 2018 – Havaji zabranjuju određene hemikalije jer uništavaju korale, ali se i dalje koriste u većini proizvoda.


• 2019 – istraživanja pokazuju da aktivne supstance iz krema ulaze u krvotok.

Zašto nam govore da se bojimo sunca?

Kampanje, podržane od strane Američke agencija za hranu i lekove (FDA), koje promovišu strah od UV zraka krenule su oko 1978. godine, paralelno sa komercijalizacijom krema. Mediji su preuzeli ključnu ulogu u širenju poruke da je svaka minuta na suncu opasna bez sloja kreme. Plakati, televizijske reklame i zdravstveni slogani jasno su naglašavali poruku: „sunce = rizik“.

Ipak, dok jedni tvrde da se na ovaj način spašavaju milioni života, drugi ukazuju na ekonomske interese. Farmaceutske kompanije, kao što su La Roche Possay, koji proizvode kreme za suncanje često su iste one koje kasnije nude i tretmane za kožne bolesti.

Ova ideja, iako kontroverzna, dobija na snazi jer se broj obolelih od raka kože nije značajno smanjio uprkos decenijama masovne upotrebe krema. Upotreba kreme za sunčanje porasla je sa 11,4% u periodu 1987 do 1988 na 36,3% tokom 2010ih među odraslima u Melburnu tokom letnjih vikenda — apsolutno povećanje od 24,9 procentnih poena i približno 3,18× relativni porast, saznanje koje je rezultat studije objavljene na PLOS Medicine. Međutim, incidencija melanoma porasla je sa 30 na 100.000 stanovnika 1982. godine na 59 na 100.000 stanovnika 2020. godine u Australiji, prema podacima sa Cancer Australia.org. Sunce se smatra krivcem broj jedan za rak kože, pa bi uz upotrebu kreme za sunčanje trebalo očekivati smanjenje slučajeva. Ipak, broj obolelih raste.

Šta sadrže kreme za suncanje?

Savremene kreme za sunčanje dele se na one koje sadrže hemijske i fizičke filtere. Hemijski filteri apsorbuju UV zrake i pretvaraju ih u toplotu, dok fizički filteri poput cink oksida i titanijum dioksida odbijaju zrake refleksijom. Upravo ova dva mineralna filtera su jedina koja je američka Agencija za hranu i lekove (FDA) zvanično označila kao “generalno bezbedna i efikasna”. Za većinu hemijskih filtera nema dovoljno podataka o dugoročnoj bezbednosti, a kod nekih postoje jasni dokazi o rizicima, kako to navodi Environmental Working Group.

Među najčešće korišćenim hemijskim filterima su:

• Oksibenzon – povezuje se sa endokrinim poremećajima, a istraživanja potvrđuju da se brzo apsorbuje kroz kožu i zadržava u krvi i do nekoliko nedelja nakon upotrebe. Evropska komisija je čak utvrdila da nivo upotrebe u mnogim kremama prelazi bezbedne granice.


• Avobenzon – iako štiti od širokog spektra UV zraka, nestabilan je pod dejstvom sunca i često se kombinuje sa stabilizatorima koji sami mogu izazvati reakcije kože. FDA je pokazala da se i ovaj sastojak nalazi u krvi nakon samo jedne upotrebe.


• Oktokrilen – istraživanja pokazuju da se u telu može razgraditi u benzofenon, supstancu sa potencijalno kancerogenim svojstvima. Takođe je potvrđeno da ulazi u krvotok i ostaje prisutan nedeljama.


• Uz njih, problematični su i homosalat i oktisalat, jer postoje dokazi da ometaju hormonski sistem. Evropska unija je već smanjila dozvoljene koncentracije za neke od ovih filtera, dok su u SAD i dalje legalni u mnogo višim dozama.

Fizički filteri (cink oksid i titanijum dioksid) smatraju se bezbednijim, ali nano-čestice ovih minerala izazivaju zabrinutost jer mogu prodirati u tkiva i izazvati oksidativni stres.

Drugim rečima, dok na površini deluju kao zaštita, mnogi sastojci krema zapravo ulaze u krvotok, otkrivaju se u urinu, majčinom mleku i krvnoj plazmi, i interaguju sa hormonima i ćelijama. To pokreće ozbiljno pitanje: da li je upotreba ovih filtera zaista bezopasna za onoga ko ih nanosi na kožu?

Šta hemijske kreme za suncanje rade telu?

Kada nanesemo kremu na kožu, prirodno očekujemo da ostane samo na njenoj površini. Ipak, brojna istraživanja, kao ona iz prethodno navedenog izvora, pokazala su suprotno. Aktivne supstance iz krema za suncanje ulaze u krvotok u roku od nekoliko sati i mogu se zadržati u organizmu danima, pa se otkrivaju u urinu, majčinom mleku i krvnoj plazmi. Ova pojava dovela je do toga da se sve više naučnika pita kakve dugoročne posledice može imati redovno korišćenje.

Hormonski disbalans je jedna od glavnih zabrinutosti. Hemikalije poput oksibenzona deluju kao endokrini disruptori, što znači da imitiraju ili blokiraju hormone u telu. To može uticati na plodnost, razvoj fetusa, pa čak i na rad štitne žlezde (CHEM Trust.org). Kod osoba sa osetljivom kožom, ovi sastojci izazivaju osipe, crvenilo i alergijske reakcije.

Da li je sunce zaista štetno?

Zvanična medicina već decenijama upozorava na opasnosti UV zračenja. Međutim, realnost je složenija. Sunčeva svetlost sadrži UVA i UVB zrake, a oba tipa imaju različite efekte. Očigledno je da prekomerno izlaganje može izazvati opekotine i oštećenja kože, ali umereno izlaganje donosi brojne koristi.

Sunčevi zraci pokreću sintezu vitamina D, koji igra važnu ulogu u zdravlju kostiju, imunog sistema i regulaciji hormona. Bez dovoljno sunca, povećava se rizik od osteoporoze, infekcija i metaboličkih poremećaja. Takođe, sunčeva svetlost stimuliše oslobađanje serotonina, što direktno utiče na raspoloženje i mentalno zdravlje (HuffPost UK).

Naša koža ima sopstveni mehanizam zaštite – melanin. Postepenim izlaganjem suncu telo proizvodi više melanina, čime prirodno štiti kožu od oštećenja. To znači da je umeren boravak na suncu deo prirodne adaptacije, a ne nešto čega bi se trebalo slepo plašiti.

Teorija zavere oko krema za suncanje

Jedna od najglasnijih kritika dolazi od onih koji tvrde da su kreme za suncanje deo šireg plana farmaceutske industrije. I na svim društeviim mrežama ima sve više ljudi koji pričaju o ovome. Ideja je jednostavna, ako ljude ubedite da se sunce mora izbegavati, oni će svakodnevno kupovati kreme. Kada hemikalije iz krema počnu da narušavaju hormonsku ravnotežu ili slabe imunitet, isti sistem nudi lekove i terapije. Na taj način stvara se zatvoren krug profita.

Ova teorija, iako kontroverzna, jača od same činjenice da stopa obolelih od kožnih oboljenja nije u padu, već se u nekim regionima čak povećava, kako smo prethodno videli. Ako su kreme zaista savršena zaštita, zašto onda broj obolelih ne pada dramatično? To pitanje ostavlja prostor za sumnju i podstiče razmišljanje da možda strah od sunca nije nastao spontano, već kroz pažljivo osmišljene marketinške kampanje, isto kao što je i slučaj bio sa rafinisanim uljem, ali o tome će biti reči u nekom od sledećih objava.

Da li su kreme za sunčanje stvarno potrebne?

Važno je naglasiti da svako ima pravo da sam odluči šta će staviti na svoju kožu, kada i koliko često. Dok neki biraju da koriste toksične kreme za sunčanje redovno, drugi se oslanjaju na prirodne mehanizme zaštite.

S tim u vezi, ovo pitanje deli i naučnike i javnost, ali lako je uvideti da bi nam bolje bilo bez bilo kakvih hemijskih krema za sunčanje. One na bazi mineralnih filtera mogu biti korisne. Postoje situacije kada ove kreme imaju smisla, na primer, kod osoba koje provode mnogo vremena na suncu bez mogućnosti da potraže hlad, ili kod dece čija je koža osetljivija. U tim slučajevima krema može pomoći da se izbegnu opekotine i kratkoročna oštećenja, ali bitno je koja krema za sunce se koristi!

Međutim, za prosečnu osobu koja provodi malo vremena na suncu ujutru ili popodne (što je realno većina nas u današnje vreme), dovoljna je prirodna zaštita kroz melanin i postepenu adaptaciju. Ali, iako osobe za tamnijom kožom generalno bolje podnose sunce, to ne znači da su oni skroz imuni na oštećenja kože (MD Anderson Cancer Center).Umereno izlaganje, zajedno sa adekvatnom odećom i boravkom u hladu u najtoplijem delu dana, često je sasvim dovoljno.

Drugim rečima, kreme za sunčanje nisu neophodne u svakoj situaciji, uprkos tome što reklame sugerišu da bez njih ne smemo ni kročiti napolje. Njihova stalna upotreba često je više rezultat marketinga i interesa industrije nego stvarne potrebe svakog pojedinca.

Bolje alternative za zaštitu od sunca

Kada se iznose tvrdnje da nešto konvencionalno nije bezbedno niti zdravo, logično je ponuditi bolje alternative. Neke od njih uključuju:

• Biljna ulja, koja imaju određeni prirodni SPF. Na primer, ulje semenki maline pokazuje SPF između 28 i 50, dok ulje šargarepe ima faktor između 30 i 40. Kokosovo i maslinovo ulje imaju niži SPF, ali značajno doprinose hidrataciji i regeneraciji kože, čime posredno povećavaju otpornost na UV zračenje.


• Mehaničku zaštitu. Odeća od prirodnih materijala, šeširi sa širokim obodom i boravak u hladu između 11 i 15 časova predstavljaju najsigurnije metode. Na ovaj način telo prima sunčeve zrake, ali bez prevelikog rizika od opekotina.


• Mineralne kreme za sunčanje. Ovde ključnu zaštitu pružaju minerali poput cink oksida i titanijum dioksida. Posebno je važno naglasiti razliku između nano i ne-nano čestica. Nano čestice su veoma sitne i mogu potencijalno prodreti kroz kožu ili dospeti u krvotok, što otvara pitanje njihove dugoročne bezbednosti. (Environmental Working Group). Nasuprot tome, ne-nano verzije ostaju na površini kože, stvarajući fizičku barijeru koja odbija i raspršuje UV zrake bez ulaska u organizam. Upravo zato se ne-nano varijante smatraju mnogo sigurnijim izborom za svakodnevnu upotrebu.

U Srbiji, neke od najboljih mineralnih krema za sunčanje su: 

• Azeta Bio Organic Baby Sun Protection Lotion 


• MartiDerm Sun Care 


• Yass Essentials Sun Kiss


• Bee’s Care SPF 30 


• Velnea Kids Sun Care Cream


• Itd. 

Pre nekoliko godina u Srbiji nismo imali opciju na kupimo skoro ni jednu zdravu kremu za sunčanje, a sada je lista pozamašna, i stalno raste! 

Moj lični stav

Od kada sam počela da istražujem i menjam svoj lični stav u vezi zdravog života, koristim isključivo mineralne kreme za sunčanje. I to vrlo retko, samo kada baš moram da budem izložena jakom suncu, recimo tokom dužih vožnji u podne ili kada me uživanje u benefitima baštovanstva natera da zaboravim koje je doba dana!

U svim drugim situacijama ne koristim ništa, već jednostavno izbegavam sunce u najtoplijem delu dana u toku leta. Verujem da su što prirodnije opcije uvek bolji izbor, pa se zato i trudim da se oslonim na ono što nam telo, zdrav razum i priroda već nude. Smatram da je pravi put onaj kojim su išli naši preci, umerenost, postepena adaptacija i prirodna zaštita. Znam da ovaj stav možda deluje kontroverzno u vremenu kada se od nas očekuje da stalno koristimo ono najnovije, što je ujedno uvek i popularno, ali to je način koji meni ima najviše smisla. Ipak, naglašavam da svako ima pravo da odluči za sebe i da pronađe ono rešenje koje najbolje odgovara njegovom telu, uverenjima i načinu života.

Imate pravo da sami odlučite čime ćete mazati Vaš najveći organ

Kada sagledamo istoriju, sastojke i efekte, jasno je da su kreme za suncanje više od običnog kozmetičkog proizvoda. One su deo globalne industrije koja oblikuje naš odnos prema suncu i zdravlju. Iako mogu imati svoju ulogu, posebno kod osetljivih osoba i ekstremnih uslova, nisu jedina niti najbolja opcija. Sunce nije neprijatelj. Umereno izlaganje, prirodna ulja, odeća i boravak u hladu nude bezbedne i dugoročno održive alternative. Na svakome od nas je da preispita zvanične preporuke, informiše se i donese odluku koja najviše odgovara jedinstvenim uverenjima i načinu života. Ali zapitajte se, zašto smo mi jedina vrsta koja beži od Sunca, dok sav ostali život na ovoj planeti žudi za njim i raste u njegovoj svetlosti?

Izvori slika:

https://unsplash.com/photos/person-holding-white-plastic-tube-bottle-XanILp6v_Eg

https://www.pexels.com/photo/sun-drawing-sunscreen-on-child-s-back-photo-8276909/

https://www.pexels.com/photo/sun-301599/

https://www.pexels.com/photo/person-holding-letters-4439421/

https://www.pexels.com/photo/baby-with-straw-hat-and-net-bag-on-white-blanket-33694954/

https://www.pexels.com/photo/sunset-147465/