Oznaka: Zdrave navike

8 benefita koje baštovanstvo donosi
Odrasla sam u selu u istočnoj Srbiji, gde je baštovanstvo bilo deo svakodnevice. Još kao dete sam volela da sadim, kopam i gledam kako biljke rastu uz moju pomoć. Kasnije sam zbog fakulteta prešla da živim u stanu u gradu. Saksije na terasi su pomogle da ne zaboravim ono što sam godinama radila, ali nije bilo isto. Nedostajala mi je zemlja i osećaj kada bos/a radiš u bašti. Kada sam ugledala svoju sadašnju kuću na oglasu, znala sam – to je to – osnova za život bez otrova. Prostrani plac i lokacija me je osvojila. Danas imam svoju baštu u kojoj eksperimentišem i svaki dan učim nešto novo. Ako si ikada osetio/la sličnu čežnju, nastavi da čitaš – možda je baš ovo podstrek koji ti je falio da se i sam/a upustiš u baštovanstvo.

Najuticajniji benefiti koje baštovanstvo donosi

Nakon pandemije koja nas je zadesila pre nekoliko godina, ljudi su počeli da se zanimaju stvarima koje su mogli da rade kod kuće. Neki su počeli da prave hleb od kiselog testa, drugi su pokazali interes za baštovanstvo, dok su pojedini, kao ja, hteli da počnu da eksperimentišu i sa jednim, i sa drugim. Kada ne mesim hleb, onda sam verovatno u bašti, ili bar razmisljam o njoj. Osećaj biti u bašti je neopisiv, i u početku, kada sam imala samo dve uzdignute gredice, i sada kada ih imam preko deset. Svaki dan uživam u benefitima koje mi baštovanstvo pruža, a to su:
- Fizička aktivnost
- Smanjenje stresa i anksioznosti
- Povećan unos vitamina D
- Bolja ishrana i zdravlje
- Strpljenje i prisutnost u trenutku
- Nezavisnost i osećaj kontrole
- Učenje dece odgovornosti
- Veće poštovanje prema hrani
Baštovanstvo je mnogo mnogo više od hobija!

Fizička aktivnost bez teretane

Ako ti sama pomisao na traku za trčanje ili teretanu izaziva paniku – veruj mi, razumem te. Iako i sama znam benefite dizanja tegova i redovnog „mainstream“ vežbanja, fizički rad u bašti mi deluje prirodnije i dostupnije (živim u šumi). Pored dizanja i nošenja dece, baštovanstvo mi je vid treninga fleksibilnosti. Imam više od deset gredica koje uglavnom sama održavam. Sve biljke negujem od semena, sama presađujem i ručno zalivam kišnicom. Organsko đubrivo uzimamo od komšijskih ovaca, i ovo je jedina stvar koju nikad nisam radila sama. Džakove zemlje nekad moram da premestim sama, ali mi sa ovim težim poslovima uvek pomogne suprug. Svakog meseca takođe pravimo nove gredice, sve svojim rukama uz pomoć dasaka i eksera. Plevim ih ručno, svakog dana pomalo. I sve to radim napolju, bez uštogljenih pokreta i zagušljivih teretana.

Baštovanstvo zahteva čučnjeve, saginjanja, dizanja, nošenje – ali nikada ne deluje kao „trening“. Aktiviram gotovo sve mišiće bez da to svesno radim, jer stvarno osećam da trenutno nemam vremena za „svesno“ treniranje. The National Gardening Association tvrdi da 45 minuta rada u bašti sagori isti broj kalorija kao i 30 minuta aerobika – ali za razliku od bilo kojeg tipa vežbanja, iza mene ostaje nešto stvarno, nešto što raste i daje plod.

Smanjenje stresa i anksioznosti

Jedna od prvih stvari koje sam primetila kada sam počela da se bavim baštovanstvom jeste koliko brzo umiri misli. Kao mama dvoje male dece, dani su mi glasni, haotični i bez pauze. Stalno balansiram između užine, plača, posla – i svojih uvek nerealnih očekivanja. Perfekcionista u meni želi da završi sve što sam planirala za taj dan, ali sa dvoje dece i poslom to jednostavno nije izvodljivo. I onda dođe anksioznost, pritisak, nervoza.

Ali čim izađem napolje i vidim svoje biljčice, sve stane. Bukvalno usporim, a samnom i misli. Često sam bosa dok zalivam biljke, i ta jednostavna rutina mi uspori tempo. Više ne mislim na sudove u sudoperi, veš koji čeka i šta ću deci za večeru. Sve ove obaveze će i sutra biti tu.

Sve uspori kada si u prisustvu biljaka

Povećan unos vitamina D

Dugo sam se plašila sunca. Godinama sam verovala da je opasno, da uzrokuje rak kože i da se mora izbegavati u svakom trenutku bez slojeva kreme sa zaštitnim faktorom. Ali onda sam počela da preispitujem zašto svi to rade i koji je motiv iza svega toga. Danas provodim vreme na suncu svakodnevno, bez straha. Bez kreme. Bosa u bašti.

Sunce nije neprijatelj. Naprotiv, ono je jedan od najprirodnijih i najefikasnijih načina da telo dobije vitamin D, koji je ključan za funkciju imunog sistema, čvrste kosti, hormonalnu ravnotežu, čak i za mentalno zdravlje. Umereno izlaganje suncu ne izaziva rak kože – to potvrđuju brojna istraživanja, nalik onom objavljenom na The American Journal of Clinical Nutrition-u, koja pokazuju da manjak vitamina D ima mnogo ozbiljnije posledice nego samo privremeno crvenilo. Prekomerno sunčanje koje dovodi do opekotina jeste štetno, ali kratki periodi bez zaštite, 15 do 30 minuta dnevno, zapravo podržavaju zdravlje.

I još nešto: radim to bosa. Ne iz hira, već zbog groundinga – jednostavne, ali neverovatno moćne prakse uzemljenja. Kao što možete videti na Cleveland Clinic Health Essentials strani, direktan kontakt stopala sa zemljom može smanjiti upalu, stabilizovati ritam hormona i poboljšati san. Zemlja ima svoj električni napon, a naše telo funkcioniše kao provodnik – kada hodamo bosi, razmenjujemo tu energiju.

Bolja ishrana i zdravlje

Kada sam postala mama, nešto u meni se prelomilo. Počela sam da gledam sistem i sve što nam on nudi drugim očima. Želela sam da moja deca imaju zdravo detinjstvo, a sve što sam videla oko sebe bilo je industrijski uzgojena hrana, prskana pesticidima, gajena na iscrpljenoj zemlji bez ikakvih hranljivih vrednosti. A kad samo pomislim da mi je u jednom trenutku jedini cilj bio da izbacim rafinisana ulja iz ishrane! Iako danas gledam na mnogo više od toga, bio je dobar prvi korak ka zdravijem životu.

Tu sam odlučila da krenem da učim. Polako sam ulazila u svet organske proizvodnje, permakulture, prirodnih metoda. I počela sam da sadim. Danas u svojoj bašti koristim isključivo organsko đubrivo i ne prskam apsolutno ništa pesticidima. Svaki paradajz, svaka šargarepa i list divlje rukole raste iz zemlje koju sam sama negovala na prirodan način.

Ubrzo sam primetila razliku – u ukusu, mirisu, ali i u tome kako se osećamo. Povrće iz moje bašte ima mnogo više ukusa nego ono koje stoji danima na policama marketa. I ono najvažnije – znam šta jedem i šta dajem deci. Čim sam jednom videla koliko je ishrana povezana sa zdravljem, krenulo je – jedno pitanje vodilo je drugo, i zato je i nastao ovaj blog!

Baštovanstvo mi je promenilo život. Više cenim svaki obrok, više pazim šta jedem. U ishranu sam unela sveže, sezonske namirnice, ali i bilje koje ranije nikad ne bih ni pomirisala, a kamoli probala – poput korijandera, ljubičastog bosiljka, pa čak i jestivog cveća. A kada imaš svoj ručak koji si sama uzgojila, a privatni kuvar (sugrug) spremio – brza hrana ti više i ne pada na pamet.

Kada imaš svoju baštu, znaš tačno kako je tvoja hrana rasla

Strpljenje i prisutnost u trenutku

U vremenu kada se sve dešava odmah – poruke, mejlovi, rokovi, notifikacije – često zaboravim da budem tu u trenutku. Um mi stalno „trči pred rudu“: kad treba da okupam decu, šta da im spremim za večeru, da li ću uspeti da završim posao večeras, šta me sutra sve čeka. I onda me iznenadi taj trenutak kad ih pogledam – kako su već porasle, jedna ima skoro pet a druga tri godina, kako vreme prolazi, a ja jurim kroz dane kao da mi neko broji korake.

Baštovanstvo me, neočekivano, naučilo strpljenju. Vratilo me ritmu koji sam zaboravila iz detinjstva. Setim se špargle koju sam posejala ovog proleća. Seme tako sitno i neupadljivo, a znam da ću morati da čekam najmanje tri godine pre nego što je prvi put uberem. I ništa tu ne mogu da ubrzam. Moram samo da zalivam, da plevim, da budem tu.

Sad češće primećujem male promene: novi zaperak na paradajzu, prvi cvet na tikvici, tek isklijalu boraniju. A kroz sve to – primećujem i sebe. Da sam umorna i željna bar desetominutne pauze bez osećaja griže savesti. Dođe mi tako želja da usporim dok sam bosa, zalivam biljke i po prvi put tog dana – ne razmišljam šta je sledeće.

Nezavisnost i osećaj kontrole

Danas se mnogo toga čini nepredvidivo, od cena hrane do globalnih kriza. Osećaj kontrole nad sopstvenim životom postaje zlata vredan. Baštovanstvo ti daje upravo to: osećaj da si samostalan/na, da možeš da proizvedeš makar deo onoga što tvojoj porodici treba.

Ne moraš imati hektare zemlje da bi se oprobao u baštovanstvu. Dovoljna su dva korita na terasi, par saksija na prozoru ili mali komad dvorišta. Čak i tada, uzgajanje sopstvene hrane te uči kako da brineš o sebi i drugima na najosnovnijem nivou.

Takođe, baštovanstvo podstiče razmišljanje unapred, planiranje i donošenje odluka: kada sejati, šta kombinovati, kako očuvati plodove. Sve su to veštine koje se prenose i na druge sfere života. A u trenutku kada je godišnja stopa inflacije u Srbiji 4,0% (merenja iz aprila 2025. u odnosu na april 2024) prema podacima sa Cekos In-a, znanje da nisi u potpunosti zavisna od supermarketa donosi osećaj sigurnosti i mira – što je u ovim vremenima ogroman benefit.

Baštovanstvo ti može dati osećaj kontrole u vreme krize

Učenje dece odgovornosti

Jedna od najlepših stvari kod baštovanstva je što može biti porodična aktivnost. Deca su prirodno radoznala i vole da istražuju. Bašta im pruža savršen prostor da uče kroz igru – da se isprljaju, da slome nešto ili da uberu prvu zrelu jagodu.

Zajednički rad u bašti podučava ih strpljenju, posvećenosti i odgovornosti. Kada jedno seme kadifice koje su same posejale nikne, kada zalivaju svaki dan i vide kako biljka raste i cveta, to je lekcija koja se pamti mnogo bolje nego bilo koja priča iz slikovnice.

Takođe, deca koja učestvuju u gajenju povrća i voća često su spremnija da probaju nove ukuse, pa baštovanstvo indirektno može doprineti i zdravijoj ishrani mališana. A možda najvažnije je to da vreme provedeno zajedno napolju, bez ekrana i žurbe, stvara uspomene koje će pamtiti zauvek.

Veće poštovanje prema hrani

Još jedna velika prednost baštovanstva je to što nas uči da cenimo hranu – i da je ne bacamo. Mi kao porodica svakog dana kuvamo tačno koliko nam je potrebno, pa gotovo da nemamo ostatke. Ali otkad gajimo svoju hranu, bacanje je svedeno na minimum. Kada čekaš paradajz četiri ili pet meseci da sazri, nema šanse da ga pustiš da propadne! Jednostavno ga poštuješ više. Prema podacima sa UN World Food Programme‘-a, globalno se baci ili izgubi petina hrane namenjene ljudskoj ishrani – to je čak milijardu obroka dnevno! Ta statistika me rastužuje i ljuti, pogotovo kad znam da negde deca gladuju. Ne mogu da promenim svet, ali mogu da dam svoj doprinos – i da svoju decu naučim isto.

Sigurno nećeš baciti nešto što si strpljivo čekao nekoliko meseci!

Baštovanstvo je mnogo više od hobija

Baštovanstvo mi nikada nije bilo strano. Odrasla sam uz njega, prvo iz obaveze, a kasnije, tokom života u stanu, shvatila sam koliko mi zapravo znači. Danas znam da nije samo hobi. To je moj izvor balansa, slobode i smisla. Vraćanje prirodi promenilo mi je život. I ti možeš da kreneš tim putem, bez obzira na to gde se sada nalaziš. Ne treba ti mnogo – samo jedna saksija, jedno seme, i iskrena želja. Zato, ako osećaš da ti fali mir, smisao ili kontakt sa sobom – dozvoli prirodi da ti pomogne. Prati moj blog, uključi se u priču i javi mi kako napreduješ!

Izvori slika:

https://www.pexels.com/photo/plants-macro-growth-soil-113335/

https://www.pexels.com/photo/woman-holding-brown-basket-with-yellow-flowers-413707/

https://www.pexels.com/photo/fresh-red-tomatoes-in-wooden-bowl-by-the-window-32252017/

https://www.pexels.com/photo/50-euro-banknote-beside-black-calculator-221174/

https://www.pexels.com/photo/fresh-vegetables-on-a-rustic-outdoor-table-32254872/

https://www.pexels.com/photo/close-up-of-unripe-strawberries-in-a-wooden-pot-9890700/
27.05.2025
Zašto bi trebalo izbaciti rafinisano ulje iz ishrane?
U mojoj porodici, a i na Balkanu generalno, od kako znam za sebe, rafinisano ulje suncokreta je bilo obavezno u svakom obroku. Kao dete a kasnije i kao adolescent, nisam imala vremena ni interesovanja za ovu temu. Bila je to još jedna od onih stvari koju radiš kao i svi oko tebe. A sada, kao supruga i majka dvoje dece, uvek mi je zdravlje najmilijih na prvom mestu. A kako hrana najviše utiče na to kako se osećamo, prve promene su tu i morale da se dese. Stvari su se promenile kada sam počela da viđam novije informacije i istraživanja na ovu temu, i kada sam ih i sama izbacila iz upotrebe. Zato danas sa Vama delim svoje mišljenje i saznanja o tome zašto rafinisano ulje ne bi trebalo koristiti u ishrani.

Šta su rafinisana ulja?

Rafinisana ulja su ulja koja su prošla kroz razne procese kao što su deodorizacija (uklanjanje nepozeljnih mirisa i ukusa), izbeljivanje i zagrevanje na visokim temperaturama. Ovo se radi da bi se uklonili neželjeni mirisi, boje i nečistoće.

Rafinisana ulja koje najčešće možemo videti na policama supermarketa su suncokretovo i palmino ulje. Ovi procesi, iako poboljšavaju izgled i rok trajanja ulja, uklanjaju mnoge od njihovih prirodnih, korisnih svojstava, i dodaju supstance koje su štetne po naše zdravlje.

Rafinisano ulje dobija se hemijskom obradom semena biljaka

Proces proizvodnje rafinisanih ulja

Rafinisano ulje koje najverovatnije imate u Vašoj kuhinji prolazi silne procese dok ne stigne do polica. Svaki od ovih koraka dramatično transformišu originalno, sirovo ulje. Ako uzmemo za primer suncokret, nakon obrade, lišićemo ulje ovog semena vitamina A, D, E, cinka, omega 3, 6 i 9, sve zarad dužeg roka trajanja i profita proizvođača.

Ulja prolaze kroz sledeće procese :
1. Uklanjanje sluzi – fosfolipidi se uklanjaju pomoću vode, limunske kiseline ili fosforne kiseline.
2. Neutralizacija eliminiše slobodne masne kiseline pomoću kaustične sode (natrijum-hidroksida), pri čemu nastaje sapun koji se kasnije ispira.
3. Pranje i sušenje koriste vrelu vodu za ispiranje ostataka sapuna i sode, a zatim se ulje suši pod vakuumom.
4. Izbjeljivanje smanjuje prisustvo pigmenata i drugih nečistoća pomoću aktivirane gline, aktivnog uglja ili silike.
5. Uklanjanje voska se sprovodi hlađenjem ulja da bi se vosak kristalisao i zatim uklonio filtriranjem.
6. Deodorizacija koristi vodenu paru pod vakuumom na visokim temperaturama za uklanjanje mirisa i isparljivih jedinjenja.
Za vise informacija o procesu proizvodnje rafinisanih ulja mozete posetiti sajt NIH.

Istorijat upotrebe rafinisanih ulja u ishrani

Upotreba rafinisanih ulja u ishrani postala je popularna sredinom 20. veka, kada su tehnološki napreci omogućili masovnu proizvodnju i obradu ovih ulja.

Industrijska revolucija donela je mašine koje su mogle brzo i efikasno izvlačiti ulja iz biljaka, što je učinilo ovaj izvor masti jeftinijim i dostupnijim širokim masama.

Paralelno s tim, promovisana je ideja da su rafinisana ulja zdravija alternativa maslacu i drugim životinjskim mastima, što je dodatno uticalo na njihovu popularnost.

U savremenom društvu, svest o zdravstvenim pitanjima postaje sve izraženija, i mnogi stručnjaci sada upozoravaju na moguće rizike koje rafinisana ulja nose sa sobom.

Na primer, studija objavljena u časopisu „Journal of the American College of Nutrition“ pokazala je da visok unos omega-6 masnih kiselina iz rafinisanih biljnih ulja može povećati rizik od hroničnih bolesti.

Osim toga, slicna istraživanja su pokazala da procesi rafinacije mogu stvarati trans-masne kiseline, koje su povezane s povećanjem LDL holesterola i smanjenjem “dobrog” (HDL) holesterola u krvi. LDL holesterol je nepravedno dobio naziv „los“ holesterol, iako je on jako bitan za zdravlje jer transportuje masti od jetre do svih celija u organizmu. Tako, i jedan I drugi tip holesterola imaju svoju funkciju u organizmu, ali oni moraju biti u balansu!

Da li je industrijska revolucija pomogla ili odmogla našem zdravlju?

Rafinisano ulje i problemi koje ono prouzrokuje

Jedan od glavnih problema sa rafinisanim uljima je njihov potencijalni negativni uticaj na naše zdravlje.

Česte su studije koje pokazuju kako ova ulja mogu doprineti razvoju raznih hroničnih bolesti. Na primer, visok unos omega-6 masnih kiselina, koje su zastupljene u rafinisanim uljima, može narušiti ranije pomenutu ravnotežu između omega-6 i omega-3 masnih kiselina u našem telu, što povećava rizik od upalnih stanja, srčanih oboljenja, i čak nekih vrsta kancera.

Nutritivni gubitci su takođe značajan problem. Proces rafinacije uništava mnoge od vitalnih nutrijenata koji se prirodno nalaze u uljima. Na primer, vitamin E, koji je poznat po svojim antioksidativnim svojstvima, često je uklonjen iz rafinisanih ulja. Bez ovih ključnih nutrijenata, ulja postaju samo izvor praznih kalorija bez dodatne nutritivne vrednosti.

Osim toga, rafinisana ulja mogu sadržati štetne hemikalije koje su rezultat procesa rafinacije. Hemikalije kao što su heksan, koje se koriste za ekstrakciju ulja, mogu ostati u ulju, iako u malim količinama. Postoji zabrinutost da ove hemikalije mogu imati dugoročne zdravstvene posledice. Neki od simptoma, sudeći po podacima iz studije sa Open Access Pub-a, koje heksan prouzrokuje su polineuropatija, glavobolje, mišićna slabost, itd.

Koje su prednosti korišćenja prirodnih, nerafinisanih ulja?

Srećom, postoji mnogo zdravih alternativa koje mogu zameniti rafinisana ulja u našoj ishrani.

Prirodna, nerafinisana ulja zadržavaju svoje nutritivne vrednosti. Ovo uključuje esencijalne masne kiseline i vitamine koji su ključni za održavanje zdravlja. Neke od najpopularnijih alternativa su:
- Maslinovo ulje. Ono je bogato mononezasićenim masnim kiselinama koje mogu poboljšati nivo HDL holesterola i smanjiti rizik od srčanih bolesti. Prema podacima sa Mayo Clinic-a, mediteranska ishrana bogata maslinovim uljem može smanjiti rizik od kardiovaskularnih komplikacija.
- Kokosovo ulje. Iako sadrži zasićene masti, poseduje jedinstvene srednjelančane trigliceride koji naš organizam razgrađuje na drugačiji način. Ove masti mogu pomoći u povećanju energetske potrošnje i poboljšanju zdravlja srca.
- Ulje avokada. Još jedna izvanredna alternativa koja sadrži visok nivo oleinske kiseline, slično maslinovom ulju, koje je poznato po svojim protivupalnim svojstvima. Takođe je bogato antioksidansima kao što su lutein i beta-karoten, koji su važni za zdravlje očiju. Jedina loša stvar na Balkanu je to što ga je veoma teško naći.
Korišćenjem ovih ulja, možemo unaprediti nutritivni kvalitet naših obroka. Ali još bolje je to što možemo uživati u njihovim bogatim, prirodnim ukusima. Jedina stvar na koju treba obratiti pažnju je način na koji se ova ulja koriste, jer nije svako od njih namenjeno za termičku obradu na visokim temperaturama!

Hladno ceđena ulja zadržavaju hranljiva svojstva , originalan ukus i miris

Globalni trendovi vezani za korišćenje alternativa

Kad posmatramo globalne trendove, možemo primetiti da sve više ljudi prepoznaje značaj zdrave ishrane, iako je ona prava investicija u današnje vreme.

Različite zemlje širom sveta se trude da promovisu bolje prehrambene navike, uključujući smanjenje upotrebe rafinisanih ulja. Na primer, Danska, Litvanija, Poljska, Saudijska Arabija I Tajland su 2023. godine donele zakon o ograničavaju upotrebu trans-masnih kiselina u prehrambenim proizvodima. Ovo direktno utiče na proizvodnju i potrošnju rafinisanih ulja.

U Sjedinjenim Američkim Državama, FDA (Uprava za hranu i lekove) je prepoznala probleme povezane sa trans-masnim kiselinama. Uprava je predložila mere za njihovo uklanjanje iz prehrambenih proizvoda do 2023. godine. Ovakve inicijative su pokrenule razmišljanja o zdravijim alternativama, uključujući maslinovo i kokosovo ulje. Zahvaljujuci tome, one su postale popularnije u domaćinstvima i restoranima. Mi smo, na zalost, jos uvek daleko od ovoga.

Eliminacija rafinisanih ulja nece biti jednostavna

Kao majka i domaćica, moram priznati da sam nekad i ekstremista kada je u pitanju zdravlje mojih najmilijih. Rafinisano ulje i njegova upotreba u kuhinji je jedan takav slučaj. Nakon dugog istraživanja i upoređivanja dobrih i loših strana svih opcija, ovim uljima više nema mesta u našoj kući!

Kao i većina ljudi iz moje okoline, odrasla sam na hrani spremanoj na rafinisanom suncokretovom ulju u famoznoj, providnoj, plastičnoj ambalaži. Iako sada znam da to baš i nije najzdravije, hrana spremljena na tom ulju za mene ima ukus detinjstva. Bilo je teško odreći se standardnog ukusa jela koje su spremale moja mama i prababa, naročito posnih sarmi sa dosta zaprške.

Najčudnije mi je u početku bilo da pržim luk na kokosovom ulju. Miris luka pomešan s aromom kokosa delovao mi je baš čudno. Kokos me je oduvek asocirao na kolače! Vremenom sam se navikla na miris, kao i na nov ukus svakog tradicionalnog jela.

Prijatan osećaj sitosti bez nadutosti i težine brzo te natera da zavoliš i prigrliš te „čudne“ nove ukuse.

Trebalo je da prodje dosta vremena da bih se navikla na nove ukuse i mirise hrane

Kako izbaciti rafinisana ulja iz ishrane?

Prošlo je već tri godine od kako smo izbacili rafinisano ulje suncokreta iz upotrebe. Nije bilo lako, ali sada nema više povratka. Evo nekoliko saveta koji mogu pomoći i Vama da napravite ovu zdravu promenu:
1. Čitajte deklaracija na proizvodima. Uvek proveravam deklaracije na hrani koju kupujem, izbegavajući proizvode koji sadrže rafinisana ulja koliko god je to moguce. Umesto toga, biram one sa gore navedenim navedenim nerafinisanim uljima. U situaciji kada ne mogu naći zdraviju alternativu, datu stvar napravim sama (npr. majonez).
2. Eliminišite ova ulja postepeno. Ukoliko čitate ovaj članak u pola noći, nemojte reći sebi – od sutra više ne jedem ova ulja, menjam navike iz korena! Svi smo bili u toj situaciji, i nije najefikasnija odluka. Zato, pristupite rešavanju ovog problema postepeno. Počnite sa prestankom konzumacije kupovnog čipsa npr. i polako eliminišite namirnice koje sadrže ova ulja. Radite ovo dok ne stigene do final boss-a – flase suncokretovog ulja koju koristite svaki put kada kuvate!
3. Uvek imajte svoj cilj u vidu. Nebitno koji je Vaš motiv za ovaj korak – nikad ga ne trebate zaboraviti. Bilo da je to gubitak kilograma ili pokušaj da unapredite svoje zdravlje. Biće dana kada će Vam se jesti nešto kupovno sto ima “tonu” ovih ulja, ali poenta je u istrajnosti.
Ponekad jedem čips da se podsetim zašto ga ne jedem

Iako u kući ne koristimo rafinisano ulje za kuvanje, to ne znači da nekada nećemo uneti ova ulja. Izlasci u restoran, poručena pica ili koja porcija čipsa uz novu epizodu „The Last of Us“ se mogu tolerisati – ali najviše nekoliko puta mesečno. Telo se uvek pobuni na moju odluku, ali treba malo uživati s vremena na vreme.

Nije smak sveta ako nekad pojedete čips!

Rafinisano ulje, Zbogom!

Iako su rafinisana ulja postala svakodnevni deo ishrane mnogih ljudi, važno je da znamo šta zaista unosimo u svoje telo. Proces njihove proizvodnje, kao i sastojci koje sadrže, daleko su od prirodnog i zdravog. Zaslužuješ da znaš šta se nalazi u hrani koju jedeš svakog dana! Birajući domaće kokice umesto industrijskog čipsa, na primer, napravićete malu, ali važnu promenu za zdravlje sebe i svojih najbližih. Ako ti je ovaj tekst bio koristan, podeli ga sa nekim ko i dalje koristi ova ulja – i obavezno ostavi komentar ispod: da li si već probao da ih izbaciš iz upotrebe, ili tek razmišljaš o tome?

Izvori slika:

https://www.pexels.com/photo/clear-plastic-bottles-with-yellow-liquid-12284682/

https://www.pexels.com/photo/grayscale-photography-of-locomotive-train-beside-factory-682078/

https://www.pexels.com/photo/clear-glass-container-with-coconut-oil-725998/

https://www.pexels.com/photo/person-pouring-olive-oil-5737579/

https://www.pexels.com/photo/potato-chips-479628/

https://unsplash.com/photos/a-bottle-of-water-on-a-table-ga7jUmY3lrk
05.05.2025